Šestoro dece živi bez roditelja – brinu jedni o drugima i nedostaju im osnovne stvari

Stevan voli fudbal, ali nema vremena za igru. Sanja bi želela da ima mobilni telefon, a nema ni fiksni. Bliznakinje od tri godine obožavaju lutke, ali nemaju nijednu.

Nemaju ni šta da jedu, redovno. Nemaju roditelje uz sebe. Nemaju normalno detinjstvo.

Kažu da im često nedostaje hrana, pelene za bebe, patike...

Stevan ima 15 godina i radi fizičke poslove da bi prehranio pet sestara koje žive sa njim. Sanja ima 11 godina i kuva, pere veš, čisti kuću, presvlači najmlađu decu, uspavljuje ih. Seče i drva da nešto zaradi.

Deca kažu da ih majka posećuje vikendom. Ponovo se udala i živi u Alibunaru. Kada dođe u Novi Kozjak pomogne ćerki u kućnim poslovima.

"Kada bude socijalna pomoć, ja ili Magdalena odemo u Alibunar, kupimo nam meso, hleb, mleko", kaže jedanaestogodišnja Slavica Paun.

Deca su svesna da su napuštena 

Da bi preživela, starija deca rade za dnevnicu. Stevan Paun zato ne ide redovno u školu. Iako mala, deca su svesna da su napuštena. I da su sama.

Žive u lošim uslovima. Kuća zapuštena, deca često prehlađena. Imaju još jednu sestru, koja je bolesna i zato je u hraniteljskoj porodici. Kada se već roditelji ne bave onim što im je dužnost, kako je moguće da nadležne ustanove dozvoljavaju da ova deca sama preživljavaju već osam meseci?

Direktor Centra za socijalni rad u Alibunaru Zoran Prebiračević kaže da su primetili da majka zanemaruje decu.

"Pošto je cilj da deca žive u prirodnim i porodičnim uslovima, mi smo dali sve od sebe da se stvore bolji uslovi da ona živi sa njima. Ona nam je uvek davala izjavu da će biti sa njima", rekao je Prebiračević.

"Uslovi" u kojima ova deca žive daleko su od toga da se uopšte mogu nazvati uslovima. Prirodni i porodični nisu odavno. I posao Centra za socijalni rad nije da obezbeđuje dobre uslove majci da bi se vratila u porodicu, već da omogući dobre ili za početak normalne uslove za decu.

Ko je u mat poziciji

Centar je majci izrekao korektivne mere, a zatim podneo krivičnu prijavu. U avgustu prošle godine.

"Ona se oglušila o korektivni nadzor koji joj je uručen, pa je centar za socijalni rad 6. avgusta 2019. godine podneo tužilaštvu krivičnu prijavu protiv majke za zanemarivanje dece", naveo je Prebiračević ističući da je ona iskazala da nema nameru da boravi u Kozjaku s decom.

"Na kraju smo i mi u jednoj mat poziciji, nećemo ostaviti tu decu na cedilu", dodao je.

Ali deca jesu ostavljena.

"Imamo ozbiljan problem, žao nam je što tužilaštvo ne reaguje brže, to je sudbina dece u pitanju. Mi ćemo dati i dajemo sve od sebe, na kraju krajeva i u hraniteljsku porodicu da ih damo, to će najverovatnije da bude", kaže Prebiračević.

Kada jedna majka odavno to nije, stručne službe moraju da preuzmu brigu o porodici. Zakon je jasan, ako nije moguće da deca odrastaju u svojoj porodici i prirodnom okruženju, hraniteljska porodica je uvek bolja mogućnost nego dom.

Kako je moguće da se u Opštini, Centru za socijalni rad mesecima veća šta će biti sa ovom decom, a ona su i prethodne noći spavala sama i gladna – i ovog jutra ustala, a nikog nema da im pripremi doručak, umije ih i obuče. Ili, za početak, da im poželi dobro jutro.