“Krševi“ na srpskim drumovima – država priprema plan

Novinar RTS-a Dragan Milutinović, koji se bavi sektorom saobraćaja, kaže da automobili nisu prošli tehnički pregled zato što imaju određene nedostake. 

Kaže da već dve decenije Auto-moto savez i policija svake godine organizuju besplatne tehničke preglede i dodaje da svake godine možete da besplatno prekontrolišete automobil pred godišnji odmor.

Govoreći o tome šta su pokazala istraživanja, Milutinović kaže da više od 50 odsto ljudi koji su doborvoljno otišli na taj tehnički pregled imaju neispravan automobil, i to su najgore stvari - kočnice, upravljački mehanizmi, vitalne stvari koje su bitne za bezbednost saobraćaja.

"Oni su dobrovoljno odvezli automobil na tehnički pregled, a zamislite sada da policija krene da svakog drugog ili trećeg isključuje i vodi na tehnički pregled - koliko bi imali neispravnih automobila koji su nebezbedni za saobraćaj", upozorava Milutinović.

Problem u svemu tome je, kako ističe, što smo imali liberalni tehnički pregled koji je podrazumevao optičko sagledavanje, "štancovanje" dokumentacije, da se proda što više polovnih automobila.

Prema njegovim rečima, niko nije ulazio u suštinu. Tek pre dve godine je zaoštren tehnički pregled i onda je već počelo malo da se zateže po tom pitanju i da se neki automobili, koji nisu uslovni za saobraćaj, isključuju iz saobraćaja.

Međutim, te dve godine, kako kaže Milutinović, dale su jedan određeni rezultat kad je reč o estetici, kočnicama, upravljačkom mehanizmu automobila, ali ne i u smanjenju zagađenja.

"Krševi" bez katalizatora i filtera 

"Glavni problem je da smo sve te krševe sa Zapada uvezli, oko 600.000 posledeih pet godina, tako što smo ih kupovali tamo bez katalizatora ili DP filtera i to je jedan od osnovnih uzroka zagađenja u velikim gradovima", kaže on.

Skidanje takvih katalizatora i DP filtera nije opasno u smislu emisije ugljen-monoksida - bitni su azotni oksidi.

Upozorava da su azotni oksidi 17 do 18 puta veći nego što bi trebalo da budu.

Milutinović objašnjava da azotni oksidi direktno utiču na dobjanje kancera ili leukemije.

"To su sva istraživanja pokazala i zbog toga je počeo proces u celom svetu - ekološko sređivanje automobila, i mnogi gradovi su još pre dvadeset godina doneli strategije da 'evro 3' ili 'evro 4' više ne mogu da uđu u centar grada", pojašnjava Milutinović.

Navodi da u Nemačkoj trenutno imaju problem sa automobilima na dizel - neće niko da ih kupi ni kada su novi jer sa tim automobilima ne može da se uđe.

Godišnje 6.000 ljudi oboli u Srbiji direktno od posledica zagađenja 

Za naše vozače dobra je vest da je Pravilnik o tehničkim pregledima odložen do 21. juna 2021. godine - što znači da se do tada neće kontrolisati izduvni gasovi.

"Svi koji imaju automobile ne treba da se sekiraju, moći će da ih voze", kaže Milutinović, dodajući da treba da se zabrinu oni koji imaju decu - šta će ti automobili za dve godine uspeti da izbace u vazduh, koliko je to azotnih oksida i drugih stvari koje mogu da utiču na zdravlje.

Ističe da godišnje 6.000 ljudi oboli u Srbiji direktno od posledica zagađenja, a zamislite još godinu dana ako produžimo da "evro 3" do kraja godine može da se uvozi - imaćemo godišnje 10.000 ljudi koji treba da se leče.

Ko će da plati to lečenje, koje je skupo, upitao je Milutinović i dodao da različiti oblici tih izduvnih gasova različito deluju na određene mehanizme u organizmu.

Prema podacima MUP-a, prošle godine na našim putevima prvu registraciju dobilo je 154.961 polovno vozilo, čiji je datum proizvodnje stariji od juna 2018. godine.

"To pokazuje da mi skupljamo otpad, jer da bi taj automobil registrovali ponovo na zapadu, moraju da ulože u katalizator, u DP filter, što košta više nego samo vozilo. I šta rade naši dileri, odu i kupe te autombile za 500 ili 600 evra, ocarine ih za 200 ili 300 evra i za 1.500 evra dođete do automobila", rekao je Milutinović.

Sa 1.500 evra vi imate automobil koji može da se vozi, kaže Milutinović i dodaje da je relativno je bolji od bilo kog "stojadina" ili "keca" ili nečega što smo ranije vozili.

Naravno da je bolji neki "pasat" iz 2006. gdoine nego "stojadin" ili "florida", rekao je on.

Prema njegovim rečima, najpopularniji "polovnjaci" su Folksvagenovi automobili.

"Ljudi koji kupe polovna vozila ne znaju da ta vozila trba kasnije da se održavaju, da treba platiti to održavanje, najgore je kasnije taj automobil obnoviti i dovesti ga u tehničko stanje da možete njime da se vozite", upozorava on.

"Kupio sam deo automobila koji nije originalan, točak mi je otpao sa kola. Morate da originalnim delovima da popravljate vozila jer svi delovi koji dolaze sa strane dolaze iz sumnjivih fabrika, iz Turske, Kine. Kvalitet takvih delova, naročito fundamentalnih –kočnica, diskova, kugli – nije isti kao kod originalnog proizvođača", upozorava Milutinović.

Prosek godina "polovnjaka" je 17, a više je od 34.000 novih automobila dobilo svoju prvu registraciju.

Strategija masovnog transporta 

"Mi moramo da napravimo ozbiljnu strategiju masovnog transporta, da vidimo šta može da uđe u grad", kaže Milutinović.

Navodi primer da u Sarejevu, kada je zagađenje, "golf dvojka", ne može da uđe u centar grada jer ima nalepnicu na kojoj piše da je on "evro 1" ili "evro 2".

Kaže da moramo pod hitno da nekim merama, naročito državnim, da se spremimo za jednu strategiju jer neće biti zagađenja samo zimi, biće ga tek leti kada temperature dostignu 40 stepeni zbog globalnog zagrevanja, pa kada onda ti isti automobili krenu u saobraćaj i krene još veće zagađenje jer nema vetra.

Potrebno je odvojiti i sredstva i novac da bismo se oslobodili tih "krševa".

Na kraju krajeva, ko će 600.000 automobila da reciklira, upitao je Milutinović.

"Nemamo kapacitete za recikliranje, mi samo 15 odsto automobila recikliramo i to iz parking servisa i kada pokupimo krševe koji nemaju vlasnike. Svi ostali automobili završavaju na otpadima, pa se tamo rasturaju i ti polovni delovi koji su nesigurni, ti fundamentalni delovi upravljačkog mehanizma ugrađuju se ponovo u neka polovna vozila i ona polovno izlaze na drum", kaže on.

Tako da imamo i nebezbedne automobile i velike zagađivače.

Neophodan razvoj infrastrukture 

Osvrnuo se na ono što je sad država uradila, dala je oslobođenje takse onima koji imaju hibridna ili električna vozila.

Priprema se novi zakon po kome treba milion evra odvojiti za subvenvije za električna vozila.

"Deluje mi da uzimamo od siromašnih a dajemo bogatima, zato što samo onaj ko je bogat može da kupi električno vozilo. Dajemo subvencije za električna vozila a ne za sistem punjača, parkinga, svega što bi podstaklo kupce da i oni daju neki novac da uđu u taj sistem ekološke varijante", smatra Milutinović.

Moramo da razvijemo infrastrukturu, da je opremimo, da bismo električna vozila mogli da koristimo. Imamo samo 54 automobila registrovana u Srbiji, 400 do 500 hibrida, i to je sve.

"Jedino što može da se desi sa svim tim stvarima jeste da država napravi neku varijantu da one koji zagađuju kazni, a one koji ne zagađuju nagradi. Sa ovom varijantom merenja izduvnih gasova, čekati još dve godine je suludo", zaključio je Milutinović.