Ilić: Spoljna kontrola pravosuđa nije politički uticaj

Radomir Ilić je za emisiju "U središtu pažnje" Radio Beograda 1 rekao da "svakako predsednik kao neko ko ima najveći autoritet i ko je izabran od strane svih gradjana ima pravo da upozorava na nefunkcionisanje ili potrebu za boljim funkcionisanjem neke grane vlasti. Ono što je predsednik Vučić rekao svakako jeste ideja podizanja svesti što boljeg funkcionisanja institucija u našoj zemlji".

Ilić, čije su primere i poređenja spoljne ili eksterne kontrole pravosuđa u evropskim državama, pojedini mediji pogrešno protumačili, objašnjava da spoljna ili eksterna kontrola sudske vlasti nije ništa novo jer postoji u svim našim Ustavima, takođe i u Ustavu iz 2006. godine.

"Ideja ustavnih amandana, eksterna kontrola podrazumeva da su građani ti koji biraju, koji imaju pravo da kontrolišu, kako izvršnu, tako i zakonodavnu, a prema ideji amandamana i da učestvuju u kontroli sudske vlasti. To ne znači da bilo ko ima pravo da se meša u rad sudija ili javnih tužilaca i da odlučuje o njihovim odlukama. I sudija i javni tužilac moraju da budu apsolutno nezavisni kada donose odluke, međutim postavlja se pitanje komunikacije - kako zapravo izgleda ta participacija, učešće građana u praksi", naveo je Ilić.

Prema njegovim rečima, Srbija je nekada imala sistem gde je ministar pravde forimirao listu sudija i tužilaca koji su za izbor ili napredovanje i slao je Narodnoj skupštini koja je odlučivala o izboru.

"Sadašnji Ustav iz 2006. konkretizovan zakonima iz 2009 i 2010. godine- ima odredjene mane. Pre svega nedostatak transparentnosti", ističe Radomir Ilić i skreće pažnju da smo do juče u Skupštini birali sudije i tužioce i svaki građanin je u televizijskom prenosu mogao da vidi kako 250 poslanika izabranih od naroda o tome diskutuje", kazao je Ilić.

"Danas kada se bira sudija imamo situaciju da se to pre svega dešava u jednoj zatvorenoj, netransparentnoj proceduri pred Visokim savetom sudstva i Državnim većem tužilaca. Prilikom prvog izbora, ta lista ide u Narodnu Skupštinu. Prilikom unapređivanja, lista ne ide u parlament. I ta netransparentnost je nešto što je loše. Opet, sa druge strane od dela struke imamo pritisak da treba ostaviti ovakav sistem gde se u jednoj zatvorenoj prostoriji, u kojoj sedi 11 ljudi, odlučuje o izboru, a čak i ovo malo o čemu se odlučuje u parlamentu - da se izbaci. Venecijanska komisija je protiv ovakvog zatvaranja sudske vlasti same u sebe, gde grupa ljudi koja ima većinu na sudskom savetu odlučuje isključivo o sebi i da ne postoji kontrola bilo koje druge dve grane vlasti o tome šta su odlučili. To danas izaziva sumnje u moguću korupciju a gradjanima je vrlo bitno da imaju kvalitetno, nekorumpirano sudstvo", dodaje Ilić. 

Ko sedi u hotelu "Šumadija"?

Radomir Ilić podseća da je to jedna od još uvek otvorenih afera iz pravosudnog života koja se dosta pominjala u javnosti da su određeni tužioci slavili rođendan sa nekim licima iz kriminalne sredine. 

"Ono što je tu bitno je reakcija samih institucija. Pre svega mislim na reakciju državnog veća tužilaca , međutim problem je što su upravo neki članovi državnog veća tužilaca bili u hotelu sa spornim ljudima. Imamo pokrenut jedan disciplinski postupak koji još uvek nije okončan. Ovde nemamo nikakvu eksternu kontrolu jer je u rukama republičkog tužioca i državnog veća tužilaca. A disciplinski postupak je najblaža mera, što kod mene izaziva ozbiljne sumnje kada je u pitanju funkcionisanje državnog veća tužilaca", kaže Ilić.

Smatra da se u delu stručne javnosti koja ukazuje da spoljna kontrola pravosudja ugrožava nezavisnost pravosuđa, podigla velika fama.

"Iskreno, ne razumem zašto su sudije i tužioci veća stručna javnost u odnosu na ljude koji rade u Ministarstvu pravde. Svi mi predstavljamo struku. Ne vidim bilo kakav razlog za to da sam povredio vladavinu prava, jer sve što sam rekao postoji i u drugim evropskim zemljama. Takodje, smatram da imam odredjenu odgovornost da upozoravam na neke pojave u našem pravosudju, kako na ljude iz Ministarstva pravde, tako i na samu struku u interesu javnosti", objašnjava Ilić.

"Oko političkog uticaja podignuta velika fama"

Ilić ističe da ako političkog uticaja na pravosuđe ima, to ne bi trebalo da se smanji, već da u potpunosti nestane.

"Nedavno je pri državnom veću tužilaca uspostavljeno telo koje se zove poverenik za samostalnost javnog tužilaštva. Povereniku su se tužioci obratili samo u dva slučaja. Dakle, ako mi govorimo o niskom dvocifrenom broju, možemo da zaključimo da je oko političkog uticaja podignuta velika fama", kazao je Ilić.

Dodaje i da nije ispravno govoriti samo o političkom uticaju na pravosuđe.

"Moramo biti svesni da postoje mnoge zainteresovane strane za određene odluke pravosudnih organa. Od integriteta sudija i tužilaca zavisi da li će na njihove odluke uticati recimo privrednici, obične stranke u postupku, advokati itd. Najbitnije je da nam procedura izbora sudija i javnih tužilaca, zamenika garantuje da se biraju stručni ljudi i ljudi od integriteta koji neće isprljati sudijsku funkciju ili ugroziti građane", zaključuje Ilić.