Postavljanje splavova u Beogradu kao osvajanje Divljeg zapada

Grad Beograd bez odlaganja treba da donese novu odluku o postavljanju plutajućih objekata i spreči ugrožavanje bezbednosti građana, deo je saopštenja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, povodom požara prošlog ponedeljka na Savskom keju, kada je u Bloku 44 izgoreo splav "Cunami" koji, kako je saopšteno, nije imao sve potrebne dozvole.

Splavovi koji su izgoreli 20. januara na Savi na Novom Beogradu nisu imali tehnički prgled ni plutajuću dozvolu. Dozvola koju je vlasnik pokazao odnosi se na splav koji nije izgoreo, tvrde u Ministarstvu građevinarstava, saobraćaja i infrastrukture.

"On je za Cunami pet, u kome se nalaze njegove lične kancelarije, utvrdio da ima za nju plutajuću dozvolu i to koriste kao dokaz da su ti splavovi tehnički ispravni. Dakle, mi nismo ni rekli da je Cunami pet izgoreo, rekli smo da je izgoreo Cunami 1 i Cunami 2,3 i Cunari ruf top i nijedan od njih nije imao pregled", rekao je Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj.

U Beogradu je u proteklih pet godina upisano oko 1.500 plutajućih objekta. Skoro 800 se koristi za sport i rekreaciju, a svaki četvrti je bez tehničkog pregleda i dozvole. Još je lošija situacija kod onih koji se koriste za privredne aktivnosti - od oko 500, samo 133 splava imaju potrebnu dokumentaciju.

"Naša inspekcija radi svoj posao, ona pregleda, podnosi prijave i sve ostalo. Izgleda da dokle god imamo sivu zonu, gde nemamo odluku Grada o postavljanju splavova koja se primenjuje, gde nemamo nadležnost komunalne inspekcije, njima izgleda jednostavnije da plaćaju prekršajne prijave nego da urade sve što je neophodno da bi ljudi bili bezbedni na tim splavovima", rekao je Kovačević.

Kaže da će u naredne dve nedelje inspekcija proći kompletno sve splavove na teritoriji Zemuna, Novog Beograda, Čukarice i pokušati još jednaput da utiču na vlasnike da budu mnogo savesniji nego što je to vlasnik splavova "Cunami".

Postavljanje splavova u Beogradu poslednjih godina liči na osvajanje Divljeg zapada. Budući vlasnik, koji nađe slododan prostor na obali, obeleži ga i, ako uspe da ga odbrani od drugih zainteresovanih, jer konkurencija je, zbog profitabilnog biznisa, na reci velika, angažuje ovlašćenu radionicu i napravi projekat koji kontroliše nadležna agencija.

Kada splav bude sagrađen, obavi se tehnički pregled i, ukoliko objekat ispunjava uslove, izda se plovidbena dozvola.

Vlasnik sam odlučuje gde će splav privezati za obalu. Gradska odluka, usvojena 2010. godine i menjana nekoliko puta, koja je trebalo da uredi postavljanje splavova, predviđala je da se odrede zone za postavljanje splavova, da se lokacije dobijaju na javnom konkursu i da se Gradu potom plaća taksa, ali nije se primenjivala, jer je postojala neusklađenost sa drugim propisima.

U proteklih godinu dana propisi su usaglašeni i priprema se nova odluka, a Ministarstvo će pokušatri da u narednih mesec dana dodatno utiče na Grad da usvoji odluku koja treba da uvede red u haos na obalama Save i Dunava, kaže naš sagovornik.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.