Srbija godišnje izgubi više od trećine vode za piće

Srbija godišnje, prema podacima iz 2018 godine, izgubi više od trećine vode za piće što je više od deset milijardi dinara gubitaka, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije. Da bi se šteta u vodosnabdevanju umanjila, potrebne su investicije od oko 800 miliona evra.

Kada bi sa 33 odsto, Beograd smanjio gubitke za samo 10 procenata, napojio bi grad veličine Subotice. Štetu u mreži, staroj i do četiri decenije, umanjilo bi ulaganje 800 miliona evra.

"Da bi se očuvali postojeći kapaciteti, potrebno je da preduzeće investira najmanje u nivou troškova amortizacije osnovih sredstva. Tokom revidiranog perioda četiri preduzeća nisu investirala u nivou amortizacije, od čega su dva ulagala samo u tekuće održavanje aktivni pristup kontroli curenja sprovodi samo šest odsto preduzeća", navodi Nada Tošić iz Državne revizorske institucije.

Republički budžet bio bi 2,6 milijardi dinara teži, da oko 200 onih koji imaju pravo eksploatacije pre svega uglja, nafte, gasa i bakra, plaćaju naknade. Možda i bi da nadležni – Ministarstva rudarstva i energetike i Pokrajinski sekretarijat, to kontrolišu. Prijave su retke, sudski postupci još ređi.

"Nadležni organi nisu slali opomene nosiocima eksploatacije, kao što nisu pratili ni po sporazumima za odlaganje naplate, sporazumi nisu prekidani a ugovori nisu raskidani, nadležni nisu pokretali postupak prinudne naplate u svim slučajevima", navodi Goran Mandić iz Državne revizorske institucije.

U slučaju EPS-a i "Srbijagasa", nadležni su kontrolisali širenje preduzeća na druga pravna lica – akvizicije. U "Telekomu", međutim, to je činio jedino Nadzorni odbor kompanije, ne i Ministarstvo privrede. Kontrola bi bila jednostavnija da postoji registar javnih preduzeća.

"Nadležni da bi mogli da vrše kontrolu oni moraju da znaju nad poslovnom aktivnošću, oni prvo moraju da znaju koja su to državna preduzeća i vrednost akv što smo mi videli da nismo imali i što je otežalo proces kontrole akvizicija", navodi Goranka Jovanović iz Državne revizorske institucije.

Navodi se i da u budžetu Srbije nosioci eksploatacije rudnog bogatstva duguju 2,6 milijardi dinara naknada, što je, pre svega, rezultat neodgovarajućeg nadzora. I kod akvizicije javnih preduzeća, zabeležilii su da nadležni ne primenjuju adekvatnu kontrolu.

I kod akvizicije javnih preduzeća, zabeležilii su da nadležni ne primenjuju adekvatnu kontrolu.

"Mi smo u obavezi da pokrenemo odgovarajući stepen odgovornosti prema licima za koja utvrdimo da su odgovorni, ali ove vrste revizija se najviše odnose na to da ukaže na sistemske probleme", navodi Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije.

Za ispravljanje grešaka u sistemu, Državna revizorska institucija - državnim organima dala je rok od tri godine.