Rade po snegu, kiši, vetru, magli – isplati li se posao pastira

Gotovo punu deceniju Husein Ljutić iz Čoke živi od pastirskog poziva jer je njegov život, kako nam kaže, štap u ruke, torba na leđa i put pod noge – i tako iz dana u dan, iz godine u godinu, iz sela u selo. Zarada je više nego skromna.

"U proseku čuvam do 300 krava, plaćen sam do 25.000 dinara, radim leti od pet do ponoći", navodi Husein Ljutić.

Dodaje da je čobanski život naporan.

"Svi misle da je lak, ali je težak, naporan je iz dana u dan. Po magli, po suncu, po kiši, po snegu, po vetru. Svaki dan mora da radiš, stoka mora da jede, a mi moramo da izađemo", objašnjava Ljutić.

Ne baš tako davno na ovim pašnjacima u blizini Tomaševca paslo je na hiljade grla ovaca i krava, danas ih je znatno manje. Na svu sreću postoje mladi koji žele da nastave tradiciju svojih predaka.

Perica Lalić ima stado od tri stotine ovaca, sam ih čuva jer je odlučio da to bude njegov životni poziv.

"Svi kažu ima neke zarade, ali ja to ne vidim.

Nenad Bogdanović iz Tomaševca navodi da je iz očevih i komšijskih priča, rodbine i prijatelja zaključio da je ranije u Tomaševcu bilo i po pet-šest hiljada ovaca.

"Sada ih ima, možda pet, šest stotina. Ja ne znam zbog čega je to tako, ali kada bi država stvarno htela da pomogne, onako kako pričaju na televiziji, a ne kako je u stvarnosti verujem da bi mogao ponovo da se poveća broj krava i ovaca", ocenjuje Bogdanović.

Iz Ministarstva za poljoprivredu stižu obećanja da će, na inicijativu banatskih stočara, već naredne godine subvencije za proizvodnju teladi biti povećane sa 25.000 na 40.000 dinara po kravi, u pripremi je i subvencionisani kredit, a po izmenjenom pravilniku mogu da konkurišu svi članovi gazdinstva.

Možda je to jedan od načina da se, kao nekada, popune banatski pašnjaci.