Smirivanje tla posle zemljotresa može trajati godinama

Dragičević navodi da je posle glavnih potresa dolazi do relaksiranja preostale seizmičke energije.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Dragičević je objasnio da nije reč samo o jednom, glavnom udaru, veće se ta energija nakuplja i nekoliko godina.

"Godinama mogu da se primete neki predznaci, ali ne postoji određeni ključ prema kojem se predviđaju zemljotresi", naglašava Dragičević.

"Predviđanje je nepouzdano i nije realan naučni cilj i nije društveno korisno. Imamo foršok (predudar), glavni udar, za kojim slede naknadni udari. To može da potraje nekoliko dana meseci ali i godina", objašnjava Dragičević.

Navodi primer zemljotresa na Kopaoniku 1980. kada je smirivanje tla trajalao četiri-pet godina.

Poručuje da se seizmologija ne bavi predviđanjem već prognoziranjem – u kom vremenskom okviru će u određenom području doći do zemljotresa sa nekim intenzitetom i parametrima.

Karte hazarda za novogradnju 

Objašnjava da se na osnovu toga izrađuju se karte hazarda područja gde je određeni potres više ili manje moguć. Te karte u budućnosti bi mogle da postanu regulatorna preporuka da se novi objekti grade u skladu sa očekivanim opasnostima, dodaje Dragičević.

Dragičević je ukazao da se medijski napisi o navodnom predviđanju zemnjotresa u Dubrovniku, Begradu, Kraljevu ili Kopaniku predstavlja šarlatanstvo jer to, naglašava, nije naučno moguće.

"Još niko u svetu nije uspeo da predvidi zemljotres osim u 1975. godine u Kini i to na osnovu foršoka. Tada je sprovedeno opsežno istraživanje od nivoa vode do ponašanja životinja i evakuisano je više od milion, a spaseno oko 700.000 ljudi. Posle toga u susednoj oblasti dogodio se snažan zemljotres u kome je stradalo 240.000 ljudi. Ta vrsta predviđanja izbačena je iz kineskog zakonodavstva 2005. godine", navodi Dragičević.

Ukazuje da je strah jedan od obeležja koji nemaju mnogi životni hazardi kao što je slučaj sa vulkanima, tajfunima, orkanima gde se predznaci javljaju i danima ranije.

"Po pravilu se dešavaju bez najave i od njih nema nikakve primene. Postoje predšokovi ali to se nikad ne zna da li je glavni udar", ističe Dragičević.

Podseća da je na području Drača 21. septembra je bio snažan potres od oko 5,5 jedinica Rihtera za koji se ispostavilo da je predudar.

"Nijedan seizmolog nije mogao da zna da nije reč o glavnom udaru jer se zemljotresi dešavaju na velikim dubinama od pet, pa do stotinak kilometara. Ne postoje uređaji koji mogu da mere hiljade žarišta i utvrde gde će se tačno dogoditi zemljotres", kaže Dragičević.

Ukazuje da objekti na područjima u Albaniji koje je pogodio snažan zemljotres još nisu bezbedni za korišćenje dok nadležni ne procene da li se ljudi mogu vratiti u njih ili ne.

"Ljudi u epcnetralnom području zemljotresa nisu noćas spavali i neće moći još nedeljama zbog naknadnih potresa. Dešava se da zemotresi jačine pet Rihtera mogu da dokrajče objekte koji naizgled deluju stabilno. Zbog toga i spasioci mogu da budu zatrpani", upozorava Dračićević.

Seizmološka ugroženost zbog nekontrolisane urbanizacije 

Ističe da ćemo prizore potpuno uništenih obejkata u našem regionu još gledati jer su seizmički nezaštićeni.

"Mnogo je činilaca koji utiču na posledice zemljotresa a jedna od njih je nekontrolisana urbanizacija. Računa se da je u svetu u protekle tri, četiri decenije izgrađeno objekata koliko ranije u celokupnoj istoriji".

Navodi da u Srbiji ne postoji dokumentacija o tome da li su se ispoštovali seizmički standardi što na kraju pokaže zemljotres koji se potom dogodi.

Dodaje da je nepohodno je da se izvrši procena ugroženosti od zemljotresa na nacionalnom nivou , što je Seizmološki zavod 2017. godine i učinio na zahtev Sektora za vanredne situacije.

To prestavlja jednu vrstu podloge kako treba reagovati u vanrednim situacijama, zaključio je Dragičević.