Visoki Dečani obeležavaju ktitorsku slavu

Drevna lavra podignuta u vreme procvata srednjovekovne Srbije sa svojom romaničkom arhitekturom i vizantijsko-srpskim freskama, povezivala je vekovima narode i kulture.

U Vaznesenjskom hramu vrsni srednjovekovni umetnici naslikali su svaki dan u godini. Zato fresko-slikari i istoričari umetnosti za slikarstvo Visokih Dečana kažu da je ilustrovana Biblija.

Mnogobrojne očuvane freske zadivljuju lepotom.

"Možemo se ponositi pred celim svetom na naše kulturno i duhovno, istorijsko nasleđe kad uzmemo u obzir 13. i 14. vek. Na ovim prostorima Eparhije raško-prizrenske, u Dečanima su monasi svojim prisustvom činili da ta svetinja živi", rekao je vladika raško-prizrenski Teodosije.

Dečansko bratstvo svakodnevno brojnim inostranim delegacijama i verujućima prenosi da je svetinju posvećenu Hristu Svedržitelju podigao kralj Stefan Uroš Treći, u narodu omiljeni Sveti kralj.

"Sve ono što ljudi čuju ili su čitali, vidjeli, tek kada dođu ovdje i poklone se pred ćivotom Svetog kralja, onda zaista osete punoću tih reči da je Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja", naveo je Predrag Avramović iz Srpskog sobranja "Voštanik" iz Banjaluke.

Vernici poručuju da ne smemo zaboraviti odakle potičemo.

"Ljubav prema Kosovu i Metohiji ne smemo zaboraviti odakle smo, odakle potičemo i smatram da svaki Srbin koji je u mogućnosti treba bar jednom da dođe na Kosovo i Metohiju i oseti sve ovo", rekla je Jelena Knežević iz Banjaluke.

Raseljeni Srbi i oni iz enklava, ali i brojni pripadnici međunarodnih snaga, dele radost praznika sa bratstvom Manastira Visokih Dečana. Jedini je spomenik sa Uneskove liste ugrožene baštine u Metohiji i na Kosovu koji obezbeđuju pripadnici KFOR-a.