U Srbiji ima oko 30 tumača znakovnog jezika za 70.000 ljudi

Gluve i nagluve osobe u Srbiji nailaze na brojne probleme, a jedan od najvećih su im barijere u komunikaciji. U njihovom Udruženju za Šumadiju kažu da se ne poštuje u potpunosti Zakon po kojem su od pre četiri godine institucije dužne da im olakšaju komunikaciju, što je preduslov za uključivanje gluvih i nagluvih u društveni život zajednice.

U institucijama, ustanovama, bankama, prodavnicama, gluvi i nagluvi, nailaze na otežanu komunikaciju i nerazumevanje.

"Čujuća lica saginju glavu dok govore ili okreću levo desno, tako da ne mogu da čitam sa usana, ne mogu da razumem, nego moram da pozovem tumača ili putem video-poziva", kaže Biljana Milanović, predsednica Udruženja gluvih i nagluvih Šumadijskog okruga.

Tumači znakovnog jezika njihova su veza sa svetom – od svakodnevnih obaveza, do odlaska kod lekara, u policiju, sud. U Šumadiji ih je pet, u Srbiji tridesetak – nedovoljno za 70.000 osoba kojima je osnovni jezik znakovni.

"Institucije, po zakonu o upotrebi znakovnog jezika jesu u obavezi da angažuju tumača, ali ne i da ga zaposle, i onda i lica koja se interesuju za tu vrstu obrazovanja, kada čuju da nemaju perspektivu, izgube i motivaciju", kaže Katarina Vučenović, sudski tumač za lica oštećenog sluha.

Zakon o upotrebi znakovnog jezika, donet pre četiri godine, kako bi gluva i nagluva lica mogla da ostvare svoja ustavna prava, u praksi je pokazao da ima manjkavosti.

Najviše primedaba, udruženja imaju na njegovu nedovoljnu upotrebu u obrazovanju i traže da im se omogući školovanje za veći broj zanimanja.

"Da se, što je jako važno, proširi lista zanimanja, koja sedamdeset godina stoje ista", kaže Suzana Maslać Matović, sekretar Udruženja gluvih i nagluvih Šumadije.

Pomaci su spori, ali ih ima. Obuke na znakovnom jeziku u Kragujevcu, Udruženje organizuje za zdravstvene radnike i službenike u gradskoj upravi.

"Kod kojih se predaju zahtevi za ostvarivanje određenih prava iz različitih oblasti za koja su lica koja imaju ovaj invaliditet zainteresovana", kaže Nikola Ribarić iz Uprave za zdravstvo i socijalna pitanja Kragujevca.

Upućeni smatraju da bi donošenje podzakonskih akata omogućilo punu primenu Zakona i ostvarivanje njihovih prava.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.