Eksperimentalna arheologija otkriva recept za posude iz bronzanog doba

Dve hiljade godina godina pre nove ere grnčari su dobro poznavali tehniku izrade glinenih posuda.

Tačno su znali šta umešati u glinu da ne bi pucala tokom pečenja. Uvek su dodavali ukrase i svoj lični pečat upotrebnim predmetima.

Uraditi identične posude, alatima kakvi su postojali u bronzano doba bio je eksperiment međunarodnog Kraftver projekta koji je okupio arheologe i grnčare iz Španije, Nemačke, Mađarske i Srbije.

"Mi smo se pre svega koristili eksperimentalnom arheologijom da dobijemo replike verne originalima. Istovremeno se tragalo za paistorijskom tehnologijom", rekla je arheolog Vesna Vučković. 

Postupak izrade, od pronalaženja odgovarajuće gline, preko mešenja, dodavanja aditiva, sve do naizgled primitivnog pečenja glinenih posuda dokumentovano je u fimovima.

"Ljude najviše zanima kako se nešto koristilo, na koji način se pravilo. To je stvar koja treba da privuče neke naredne generacije onoj baštini koju smo sakupili u muzejima", istakao je Vladan Caričić, autor dokumentarnog filma. 

Rezultati istraživanja, replike posuda i video materijal biće baza za buduća istraživanja bronzanog doba.

Za izradu replika posuda Vatinske kulture u Paraćinu je bio zadužen keramičar Dejan Jovanović.

"Radilo se iz primitivno, iz ruke, zidala se posuda. Pesak, drobljeni komadi i šamot, su sirovine za gline", objasnio je Jovanović.

Jedan od ciljeva projekta koji je finansirala Evropska unija kroz program Kreativna Evropa jeste da se kroz lokalne različitosti, pokaže sličnost evropske bronzanodopske kulture i predestave lokalni umetnici.