Veliki festivali traže od države olakšice i subvencije

Organizatori velikih festivala u Srbiji, poput – Egzita, Nišvila ili Bir festa smatraju da bi porez za inostrane muzičare, koji nastupaju kod nas, trebalo da bude manji. Taj porez plaćaju sami organizatori.

"To je visoka cifra, trenutno oko 20 odsto,  za neke zemlje čak i 25 odsto. Znamo iz okruženja da Bugarska ima 10 odsto, a da Mađarska i Rumunija uopšte nemaju to oporezivanje, baš u cilju da se dovedu veliki bendovi, da se na taj način i država na neki način promoviše", navodi Ivan Blagojević, direktor Nišvil festivala.

Oni smatraju da bi kao njihove kolege iz grupacije za kinematografiju, koja je formirana pri Privrednoj komori, trebalo da dobijaju više novca iz državnog budžeta.

"Mi mislimo da je u Srbiji kreativna industrija jedan od najvećih potencijala naše privrede, gde su organizatori događaja i festivala jedan od važnih segmenata. Kreativna industija u Srbiji zapošljava oko 100.000 ljudi i možda je jedna od najbrže rastućih privrednih grana u Srbiji", ocenjuje Ivan Petrović, predsednik Upravnog odbora Egzit fondacije.

Na dinar dođe deset 

Svaki dinar uložen u organizaciju festivala, zemlji na indirektan način donese i do deset puta više, pokazuju svetska iskustva.

"Ono što je vrlo bitno je da spojimo organizatore velikih događaj, koji su od internacionalnog značaja, sa predstavnicima lokalnih manifestacija i da na taj način učimo zajedno ono bitno što je na lokalu sprovodivo, takođe šta je intersantno za ceo region", objašnjava Tijana Maljković, sekretar Privredne komore Srbije.

U Srbiji se svake godine održava više od 800 manjih i većih festivala i sajmova.