Život bez struje i vode, kad šporet i drva postanu najveća dečja želja

Elena, Anastasija, Tatjana, Nikolina, Isidora i Filip dočekuje ekipu RTS-a u dvorištu. Unutra je kažu hladnije nego napolju. Uz igru i stidljiv osmeh dve najstarije devojčice hvale se šta su učile u školi.

Elena kaže da voli da ide u školu, a volela bi da ima kuću. Anastasija bi volela da imaju šporet i drva. 

Na smederevcu u improvizovanoj letnjoj kuhinji majka Jelena za decu priprema doručak. Otac Siniša je u planini, gde kao nadničar seče drva. Jeleni oko dece pomažu svekrva i dever, koji živi sa njima. Sve je, kažu, bilo lakše dok je bila živa prabaka, od čije penzije su plaćali struju. Sada je isključena zbog duga od skoro 200.000 dinara.

"Nismo tu struju platili, počeli smo kupatilo pa smo tu stali, nismo imali više, nešto smo kupili. Gledali smo bili neku novu kuhinju da kupimo, ova nam se raspala pa smo je izbacili iz kuće", ispričala je majka Jelena Antić. 

U Centru za socijalni rad u Paraćinu kažu da je jedan član porodice na srodničkom smeštaju. Drugu pomoć od 2015. Antići nisu tražili. Skoro godinu dana ovu porodicu pomažu humani ljudi koje je organizovao Nebojša Milošević iz Paraćina. 

Više puta donosili su pakete hrane, odeće, igračke, sredstva za higijenu. Pomagali su i ljudi iz Beograda, Negotina.

Nebojša Milošević iz Paraćina kaže da deca žive u teškim uslovima.

"Mislim da za većinu nas pomalo nije ništa u skladu sa svojim mogućnostima. Ko koliko može da se nekako priključi akciji", navodi Milošević.

Ovoj porodici najpotrebnije je da se sredi kuća, ponovo priključi struja i uvede voda. Drva, kažu, nisu problem, obezbediće Siniša, ali pre zime treba uraditi sve ostalo jer za dva meseca Antići očekuju još jedno dete.