Ružić: Nastavak rada na upisu Roma u matične knjige rođenih

Branko Ružić je, nakon potpisivanja Sporazuma, rekao da su tri insitucije prvi sporazum o saradnji potpisale 2012. godine, što je, dodaje, bio veliki iskorak u pogledu upisa pre svega romske dece u matičnu knjigu rođenih.

"Na taj način sprečili smo eventualni rizik od apatridije. Naslanjajući se na globalnu akciju UNHCR-a, 'Ja pripadam', današnji sporazum znači da nastavljamo rad na tom polju, kako bismo rešili još 700 pripadnika romske populacije koji su uvek u riziku da budu u statusu apatrida. U narednoj fazi, posebnu pažnju obratićemo na majke pripadnice romske nacionalnosti koje još uvek nemaju taj rešen status", objasnio je Ružić.

Kaže da je pitanje upisa u matičnu knjigu rođenih preduslov da bi pripadnici romske manjine mogli da ostvare sva druga prava, kao što su na primer socijalna i zdravstvena zaštita.

"Rešenja koja smo doneli su sistemska, ugrađena u normativni okvir Srbije, i omogućila su da u skladu sa garanovanim pravom Konvencije UN o pravima deteta, svako lice rođeno na teritoriji Srbije bude upisano u matiču knjigu rođenih", rekao je Ružić.

Ružić je naglasio da u 21. veku ne sme da se dozvoli da građani nemaju lična dokumenta, što je osnova za ostvarivanje drugih prava, a to i državi daje tačne i potpune podatke o svojim građanima.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da je zaključak da je položaj Roma, prvenstveno žena, izuzetno težak.

Pašalić je najavio je da će institucija Zaštitnika građana uskoro pokrenuti projekat otvaranja poglavlja istaknutih pripadnika nacionalnih manjina i zajednica, uključujući i romsku, kao i da će se uskoro u skupštinskoj proceduri naći izmena Zakona o zaštiti građana koji će omogućiti još veća prava nacionalnim manjinama.

Šoder: UNHCR ponosan što može da učestvuje u ovom zadatku

Visoki komesar UN za izbeglice Hans Fridrih Šoder izrazio je zadovoljstvo što ta organizacija učestvuje u obezbeđivanju da sva deca rođena u Srbiji, bez obzira na status njihovih roditelja, budu upisana u matične knjige rođenih.

"Ovo je plemenit cilj i UNHCR je ponosan što može da učestvuje na ovom zadataku", rekao je Šoder.

Šoder ističe da je jedan od uzroka apatridije u svetu nepotpun ili zakasneli upis u matične knjige rođenih, što čini da, kaže, deca ostaju bez pravnog statusa pa samim tim i bez prisutpa državljanstvu i mnogim drugim osnovnim pravima koja su potrebna i koja pripadaju svim građanima.

Na osnovu sprovedenog istraživanja o apatridiji u Srbiji, Šoder kaže da su se brojke drastično smanjile i da je tek oko 700 ljudi u Srbiji ostalo kojima nedostaje upis u matične knjige rođenih, kao i da je oko 2.700 osoba, uglavnom Roma, još uvek u opasnosti od apatridije jer im nedostaje neki dokument.