Malim promenama možemo mnogo da uradimo za svoje srce

Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85 odsto prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika, a to su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

Profesor Arsen Ristić sa Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije kaže za RTS da je  svaki akutni infarkt miokarda i moždani udar visokorizično stanje i da je veoma važno da  bolesnici to prepoznaju i što pre dođu do zdravstvene ustanove gde može da im se pomogne.

Ukazuje da je mnogo prostora u domenu preventive.

Prema njegovim rečima, prognoza za 2030. godinu je 23 miliona umrlih, što su, kako kaže, drmatične brojke koje upozoravaju i govore da u domenu popravljivih faktora rizika imamo dosta toga da uradimo.

Čak i one osnovne stvari koje su opšte poznate slabo se primenjuju, a to su prekid pušenja, redukcija masnoća, šećer u krvi, bolje lečenje arterijske hipertenzije, bolja fizička aktivnost...

"Kada se tegobe dese, kada bolesnici imaju bol u grudima, tipa stezanja, koji se ne menja tokom disanja, koji se javlja prilikom fizičkog napora, ali i ne mora da se javi u naporu, kada ide u mali i domali prst leve ruke ili u donju vilicu, a nekada je praćen mučninom, to je stanje koje zahteva hitnu pomoć ili zdravstvenu ustanovu što pre", istakao je doktor Ristić.

Prve preventivne preglede muškarci bi trebalo da urade posle 40, a žene posle 45. godine života, kaže doktor Ristić i dodaje da bi idealno bilo da se rade na godinu dana, a na tri do šest meseci ako postoji definisana kardiovaskularna bolest.

Ističe da se savremenom terapijom i inerventnim procedurama mnogo toga može popraviti.

Godišnje Srbija izgubi jedan grad, skoro 53.000 ljudi umre od bolesti srca, 13 ljudi dnevno, a dijagnozu neke kardivaskulane bolesti dobije čak 61 osoba.