Da li je Kinezima lakše da nauče srpski jezik, ili Srbima kineski

Kineski jezik ima do 100.000 karaktera, za čitanje novina potrebno je znati od tri do 4.000 znakova. Iako važi za jedan od najkomplikovanijih jezika u svetu kada se uporedi sa srpskim, tri polaznice i dve nastavnice ovog jezika složile su se da je kineski lakši.

"Srpski jezik je teži od kineskog jezika. Mnogo je težak", kaže Đžao Jang, nastavnica kineskog jezika pri Ambasadi Kine u Beogradu.

Učenica kineskog jezika Ksenija Stanković kaže da se u Srbiji smatra da je kineski jezik strašan zbog karaktera.

"Ima baš dosta karaktera, ali su svi nekako smisleni", rekla je Ksenija.

Kineski uči i studentkinja Maša Brkić. Ona je učila i nemački i engleski jezik, ali joj je kineski najlakši za razgovor.

"To mi je jako čudno zato što uglavnom kod jezika uvek naučimo lakše da pišemo i da čitamo nego što ćemo naučiti da pričamo", rekla je Maša.

Za razliku od pisma, gramatika kineskog jezika je uprošćena, nema padeža, rodova, množine niti glagolskih vremena. Prošlost, sadašnjost i budućnost iskazane su vremenskim odrednicama, dok glagol ostaje nepromenjen.

"Mislim da je u srpskom jeziku najteža gramatika. To je teško, veoma teško", kaže Đžao Jang.

Kristina Mišić, nastavnica kineskog jezika u Institutu "Konfucije" u Beogradu, ističe da kineska gramatika jeste lakša od srpske gramatike, ali da ne može da se kaže da je u potpunosti laka.

Sa teškoćama se susreće i Đžao Jang. "U srpskom jeziku ima č, dž, đ. U kineskom jeziku nema toga", kaže Đžao Jang.

U kineskom jeziku postoje četiri tona, što znači da se svaka reč akcentuje na četiri načina i ima četiri značenja.

"To je nešto poput naših akcenata, kao što mi imamo 'živim u gradu' i 'pada grad', tako kineski jezik ima za svaku reč. Ako kažete pogrešnim tonom, odnosno akcentom, dobićete skroz drugu reč i onda će doći do nesporazuma. Ono od čega mi krećemo na prvom času, to je slog ma. To je nešto što je specifično i reprezentativno", kaže Kristina Mišić.

Ona dodaje da u zavisnosti od toga kako izgovorimo taj slog, možemo ga prevesti kao reči mama, konoplja, konj, grditi.

"Plašili su me karakteri, da ih ne pobrkam, a posle, kada smo došli do tonova, shvatila sam da vrlo lako mogu da pobrkam reči, da nešto što sam želela da kažem ne zvuči tako i da pogrešim", kaže učenica kineskog jezika Vera Blagojević.

Lepota kineskog jezika leži u njegovom pismu, ono vezuje celu Kinu i dijalekte koji postoje, jer svi pišu na isti način, iako te reči izgovaraju drugačije.