Više od 300 mališana na času znakovnog jezika

Svojevrsnom času znakovnog jezika prisustvovalo je oko 300 mališana i đaci iz škole za decu oštećenog sluha "Stefan Dečanski". Savladali su osnove komunikacije, ali i to da različitosti spajaju i da treba da gradimo društvo jednakih mogućnosti za sve.

"Ako druga osoba ne zna znakovni jezik ili nema tumača da prevede i da pomogne kako bi oni mogli da ostvare prava, to je neka ta prva barijera sa kojom se susreću. Ako ne prevaziđemo to, mi ne možemo ni dalje da pričamo o ostvarivanju nekog prava", kaže Nataša Stanisavljević, sekretarka za socijalnu zaštitu Beograda.

U 99 odsto slučajeva tumači znakovnog jezika su deca gluvih i nagluvih roditelja, jer u Srbiji za to ne postoji formalno obrazovanje. Tumač znakovnog jezika je tek nedavno ušao u šifrarnik zanimanja, a usvojen je i program učenja znakovnog jezika.

"Postoji interesovanje ljudi da uče znakovni jezik, mislim da je to mnogim ljudima zanimljivo, ali za samu profesiju i za profesionalno bavljenje time ne mnogo, upravo zbog toga što ne postoji neka ponuda posla", navodi Vera Jovanović, tumač znakovnog jezika.

Predsednica organizacije gluvih i nagluvih Beograd Slađana Gordić ističe da se obrazovanje gluvih više fokusira na rehabilitaciju govora.

"Ono što je važno istaći – za gluvu decu je jako važno da obrazovanje bude na znakonom jeziku, zapravo bilingvalno obrazovanje. To je nešto za šta se Svetska zajednica gluvih bori", dodaje Gordićeva.

Tada bi im znakovni jezik bio prvi koji uče, a pisani jezik drugi. Tako bi se gluvoj i nagluvoj deci obezbedio isti pristup obrazovanju kao i deci koja čuju. U mnogim državama znakovni jezik se može upisati i učiti kao bilo koji drugi jezik.