Kako podstaći doniranje umesto bacanja hrane

Više od pola miliona ljudi u Srbiji nema dovoljno novca ni za osnovne životne potrebe – što znači da svako od njih mesečno troši manje od 12.045 dinara, podaci su Vladinog tima za smanjenje siromaštva.

Paket za tri meseca potrošnje od države godišnje dobija deo siromašnih, kažu u Crvenom krstu. A najugroženiji među ugroženima, kada ispune uslove, hrane se u narodnim kuhinjama. Njih je oko 47.000.

"Svaki korisnik narodne kuhinje dobija pola litre kuvanog obroka i pola kilograma hleba, nažalost to često zna da bude jedini obrok u porodici sa više članova. Zamislite situaciju gde imate jedan obrok na tri, četiri, člana", kaže Ljubomir Miladinović iz Crvenog krsta Srbije.

Kakav obrok će dobiti, zavisi i od toga gde žive.

"U svim narodnim kuhinjama obezbeđeno je 10 osnovnih namirnica kao što su brašno, šećer, so, ulje, grašak, pasulj, konzervisano povrće, mesni narezak. Ukoliko opštine i gradovi imaju dodatna sredstva, oni obezbeđuju dodatne aritkle – dodaju meso, sveže povrće i tako dalje", dodaje Miladinović. 

Sveže povrće, voće, i druge namirnice, ukupno 1.200 tona, prošle godine donirao je jedan trgovinski lanac humanitarnim organizacijama, uglavnom preko Banke hrane. Dali bi, kažu, i više ako bi nadležni promenili neka pravila. 

Da li je rešenje promena pravilnika? 

Milica Popović iz kompanije "Delez Srbija" navodi da bi promena pravilnika o deklarisanju, uz oznaku "najbolje upotrebljivo do", dovela do toga da bi određene grupe namirnica mogle da se doniraju i nakon njihovog isteka roka trajanja.

"Pri čemu se taj način obeležavanja isključivo odnosi na kvalitet proizvoda, znači ti proizvodi su i dalje zdravstveno bezbedni za upotrebu, samo imaju malo slabiji kvalitet u odnosu na to dok su u roku upotrebe. Trenutno ne možemo da doniramo takvu hranu, već se ona delimično reciklira, delimično baca", kaže Milica Popović.

A hranu koju bi mogli da doniraju, mnogi radije bace jer ih odvraća porez koji moraju da plate. Kako saznajemo, jedna kompanija godišnje plati porez oko 140.000 evra na doniranje hrane.

Dokle se stiglo sa novim zakonom? 

Zakon o viškovima hrane trebalo bi da ukine porez i sistemski uredi doniranje i kontrolu. Međutim, još nije urađen ni Nacrt tog zakona, iako je radna grupa Ministarstva za socijalna pitanja, prema rečima sagovornika RTS-a, počela da radi 2015. godine.

"Faktički smo se sastali samo nekoliko puta u proteklih nekoliko godina, ali to isključivo zbog drugih prioriteta naše zemlje kada je u pitanju ekonomska politika, geopolitička situacija. Nije cilj Vlade bio ni tada ni sada da dođemo do bilo kakvog zakonskog rešenja, nego da to zakonsko rešenje, kada se implementira, u praksi doprinese tome da socijalna odgovornost bude veća", kže Vladimir Marinković, član radne grupe za Nacrt zakona o viškovima hrane.

I dok se čeka Zakon o viškovima hrane, zvanična statistika upozorava da je pored više od pola miliona apsolutno siromašnih, u riziku od siromaštva preko milion i 800 hiljada građana – što znači da jednočlano domaćinstvo mesečno raspolaže sa najviše 15.600 dinara.