Povećan broj saobraćajnih nesreća na pružnim prelazima – šta je uzrok

Nenad Stanisavljević je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da najveći broj nesreća na pružnim prelazima dolazi zbog toga što vozači drumskih vozila ne voze po propisima saobraćajne drumske signalizacije.

"Ono što vozači drumskih vozila negde zaboravljaju – to je nepoštovanje znakova saobraćajne drumske signalizacije, do najvećeg broja nesreća na mestima gde nema branika i polubranika upravo dolazi zbog nepoštovanja prava prvenstva", istakao je Stanisavljević.

Dodaje da najveći problem predstavljaju spuštene rampe, jer tada putnici pokušavaju da ih mimoiđu, da naprave slalom između rampe, što može dovesti do nesreće. 

Napominje da je zaustavni put voza između 700 i 1.000 metara. 

"Kada mašinovođa vidi vozilo na putnom prelazu, istog trenutka počne da koči, on jednostavno fizički ne može da zaustavi pre putnog prelaza. Takva neodgovorna vožnja najčešće dovodi do nesreće", naglašava Stanisavljević. 

Česti kvarovi posledica decenijskog neulazanja u železnicu 

"Na godišnjem nivou na 522 automatizovanih putnih prelaza koliko ih ima u Srbiji, mi imamo 12.000 kvarova na godišnjem nivou, što je ogromna brojka. Od tih 12.000 kvarova, četiri hiljade njih izazivaju sami vozači drumskih vozila, dok je osam hiljada tehničke prirode", ističe Stanisavljević.

Prema njegovim rečima za putnike bi bilo najbezbednije kada ne bi bilo ukrštanja pruge i puta.

"To ćemo imati na primer na pruzi od Beograda do Subotice, na pruzi za velike brzine. Ni na jednom mestu tu nećemo imati ukrštanje pruge i puta", naglasio je Stanisavljević.

Dodaje da bezbednosti doprinose i video-nadzori, vibro trake, solarni markeri, svetlosni signali. 

Naglašava da se intenzivno radi na građevinskom uređenju puta. Asfaltriranje puta preko putnog prelaza će drumskim vozilima omogućiti brže i lakše prelaze, zaključuje Stanisavljević.