Traga se za više od 10.000 osoba, svaki treći Srbin

Verica Tomanović kaže da još uvek nema pouzdanih podataka o njenom suprugu Andriji Tomanovića, nestalom na KiM. 

"On je iz bolnice izašao u 13 sati. Nepoznata kola su stajala ispred bolnice. Na silu su ga ugurali i to pred tri punkta britanskog Kfora. Do danas nemam pouzdanih informacija šta se s njim dogodilo", kaže Verica.

"Tražim svoje roditelje već punih 20 godina. Ne samo njih dvoje, petnaestoro njih je nestalo. Ni traga ni glasa. Selo je zapaljeno, ljudi su odvedeni u nepoznatom pravcu na traktoru. Dalje, čuli smo da su zapaljeni, da su ih klali", kaže Biljana Bubalo, ćerka nestalih roditelja na KiM.

I dve decenije nakon što su poslednji put videli svoje najbliže, porodice ne posustaju da ostvare prava - na istinu, pravdu, reparaciju i memoralizaciju.

"Kao sestra koja je izgubila braću tražim da se počionici izvedu pred lice pravde, da nam kažu pravu istinu, jer nije samo DNK rezultat istina. Mi još uvek ne znamo dokle su bili živi, ko je naredio ubistvo, gde su ubijeni, da li su poslužili njihovi posmrtni ostaci za trgovinu njihovim organima", kaže Olgica Božanić, sestra Todora i Lazara Kostića, nestalih na KiM.

Prema podacima, na Kosovu i Metohiji se još traga za oko 1.600 osoba, među kojima je više stotina Srba. Okupljene porodice u Gračanici traže iskreniji pristup rasvetljavanju sudbine nestalih.

"Mi ćemo žrtve pamtiti dok se ne sazna istina o njima i o njihovim stradanjima i koje su i kakve sudbine sve doživeli naši pokojni", kaže Ratko Popović, književnik iz Gračanice.

Od 30. avgusta do danas pronađena su, identifikovana i vraćena porodicama 134 posmrtna ostatka.

"Ako se nastavi ovom dinamikom, trebaće bar još 75 godina da se nađu svi nestali. Čitav jedan ljudski vek. Jasno je da niko od nas nema toliko vremena", kaže Jelena Stijačić, šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Brzinom rešavanja pitanja njihove sudbine nisu zadovoljne ni porodice ni nadležne institucije. Iz Komisije za nestala lica podsećaju da nije završena identifikacija više od četiri hiljade tela u mrtvačnicama širom bivše Jugoslavije.

"Srbija je sasvim odgovorno pristupila ovom problemu. Postavili smo ga prvenstveno kao humanitarno i civilizacijsko pitanje, za Srbiju važno i državno pitanje. Ali nisu informacije samo u Beorgadu, nije Beograd adresa samo. Informacije se nalaze u Zagrebu, u Sarajevu, Prištini. Nalaze se u Briselu, Hagu, Beču, Varšavi, zavisi od toga gde su sedišta međunarodnih organizacija i to je ono u čemu ćemo istrajati da se sve arhive na svim prostorima otvore", kaže Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Porodice nestalih položile su u Tašmajdanskom parku cveće na Spomenik žrtvama stradalim u ratovima na prostoru bivše SFRJ od 1991. do 2000. godine.