Prebrojavanje krvnih zrnaca Nikole Tesle

"Putevima Nikole Tesle" trebalo bi da postane prva naučno-turistička ruta posvećena nekom inovatoru. Tura Saveta Evrope povezuje osam zemalja na dva kontinenta, uključujući Srbiju i Hrvatsku. Ekipa RTS-a istraživala je koliko dugo traju sporovi sa susedima čiji je Tesla i šta se od njegove zaostavštine može videti samo u Beogradu.

Prebrojavanje krvnih zrnaca Nikole Tesle – baš ovako mnogi opisuju raspravu koja se proteklih dana vodila između Srbije i Hrvatske. Polemiku čiji je naučnik pokrenula je najava da bi susedi Teslu 2020. na izložbi u Dubaiju da predstave kao hrvatskog izumitelja.

"Onda umesto da kažete nešto što je nesumnjiva istorijska činjenica da je Nikola Tesla rođen na teritoriji današnje republike Hrvatske, dakle današnje, vi ćete reći da je hrvatski izumitelj, pa nije! Po toj istoj logici je Konstantin Veliki srpski car. To su notorne gluposti i to se ne radi u ozbiljnim društvima", objašnjava istoričar Dejan Ristić.

Ristić podseća da se Tesla u kontinuitetu izjašnjavao kao Srbin.

"I to otkada je postao svestan svoje etničke pripadnosti. U periodu od 1918. do 1943. kada je preminuo u Njujorku, on pozdravlja ideju jugoslovenstva, ali i dalje ostaje Srbin", kaže Ristić. 

Kada su počeli sporovi 

Srbin ili Hrvat, pitanje se uglavnom postavi kada je Teslu potrebno predstaviti kao svog na velikim sajmovima, kongresima, izložbama. Kada smo sa susedima počeli da se sporimo čiji je Telsa?

"U vreme kada je on živeo od momenta rođenja do smrti, hrvatska država nije postojala, ona je postala međunardono pravni subjekt tek krajem 20. veka. Dakle, počeli smo da se svađamo oko Tesle tek kada je umro i kada je čitav svet postao svestan jednog od najvećih genija ljudske vrste", ukazuje Ristić.

I zbog tog genija u Beogradu su poslednjih dana redovi turista koji bi da pogledaju njegove izume i zaostavštinu. U Teslinom muzeju nam objašnjavaju da šta piše u njegovoj krštenici strance malo zanima.

"Mislim da ih uopšte ne interesuje, pošteno govoreći mislim da oni uopšte ne razmeju o čemu se tu radi i da je to neka naša lokalna mala priča. Prošle godine je nešto malo ispod 150.000 posetilaca posetilo Muzej Nikole Tesle i od toga su dve trećine, odnosno stotinak hiljada, bili stranci, a pedesetak hiljada su bili naši ljudi", napominje Milica Kesler,  kustos Muzeja Nikole Tesle.

Teslini lični predmeti samo u Beogradu 

I svi oni uskoro bi mogli da krenu i na jedinstvenu naučnu turu po svetu "Putevima Nikole Tesle". Jedna od 50 institucija koja bi prezentovala njegovo delo, nalazi se baš u Beogradu.

"Međutim, ono što mi imamo a što drugi nemaju, jesu Teslini lični predmeti. I ono što ljude najviše interesuje je da pogledaju Tesline lične predmete, i naravno onaj drugi deo muzeja gde se vide modeli njegovih najvažnijih patenata", kaže kustoskinja.

Nikola Tesla ostavio je oko 300 patenata koji su registrovani u čak 26 zemlja. Zbog svega što je darovao čovečanstvu možda je i suvišna rasprava da li pripada Srbiji, Hrvatskoj ili možda Americi. Najtačnije bi bilo reći da je on svetski naučnik.

Број коментара 18

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 15. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње