Groznica Zapadnog Nila u Srbiji, kada se javiti lekaru

U zemljama Evropske unije pre dve nedelje pojavili su se prvi oboleli, a do 1. avgusta registrovana su 33 obolela od te bolesti. 

Epidemiolog u Institutu za javno zdravlje "Batut", prof. dr Darija Kisić Tepavčević, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da su u zemljama Evrope od pre dve nedelje prijavljeni prvi slučajevi, a kod nas od pre par dana.

Rekla je da imamo jedan potvrđen slučaj infekcije virusom Zapadnog Nila.

Prema njenim rečima, najveći broj ljudi koji su inficirani ovim virusom nema apsolutno nikakve znakove i simptome infekcije.

"Četiri od pet ljudi neće imati nikakve simptome i ubod ovog komarca ne razlikuje se od bilo kog drugog uboda komarca", kaže profesorka Kisić Tepavčević.

Simptomi slični gripu

Jedna od pet osoba koje su inficirane imaju simptome slične gripu, sa povećanjem telesne temperature, slabošću i malaksalošću – kao osnovnim simptomima.

Epidemiolog ističe da manje od jedan odsto – jedan na 150 inficiranih imaće neuroinvazivni oblik bolesti koji se karakteriše znakovima infekcije mozga i moždanih ovojnica sa izraženom glavoboljom, ukočenošću vrata, a moguć je poremećaj koordinacije i dezorijentisanost.

Govoreći o tome koji je to trenutak kada treba posumnjati, ona kaže da najveći broj osoba koje imaju neuroinvazivne oblike bolesti već imaju neka hronična oboljenja, kardiovaskularna, respiratorna – i te osobe praktično su pod nadzorom lekara i ne treba da čekaju nikakva značajna pogoršanja da bi se javile lekaru.

Kada temperatura ne spada više od dva dana, treba se javiti lekaru, ali ove osobe koje imaju pridružena oboljenja ne treba da čekaju, upozorava doktorka.

"U svakom slučaju, osobe koje imaju te neuroinvazivne oblike bolesti mogu da budu i prethodno zdrave, ali se najčešće radi o osobama koje su starije od 65 godina i koje već imaju neka hronična oboljenja", kaže Tepavčevićeva.

Prošle godine su prvi oboleli bili registrovani početkom jula, tri nedelje ranije nego sada. Najviše zaraženih od virusa Zapadnog Nila u Srbiji bilo je 2013. godine, kada su obolele 303 osobe, a preminulo je 35 pacijenata.

Sve zavisi i od prisustva komaraca 

S obzirom da se radi o oboljenju koje isključivo prenose komarci, sve zavisi i od prisustva komaraca i njihove zaraženosti na određenom području, objašnjava Tepavčevićeva.

Ovakva vrsta ispitivanja i nadzor nad ovim oboljenjem u našoj zemlji se radi od 2012. godine i to je razlog zašto smo tada prvi put prijavili prisustvo oboljenja, istakla je Kisić Tepavčević.

"Izvesno da smo imali i pre, ovo oboljenje se na području Evrope registruje 60-ih godina 20. veka, u nekim epidemijskim oblicima u zemljama južne i istočne Evrope zadnjih 15 odnosno 20 godina", kaže ona.

Ističe da faktori od kojih zavisi prisustvo komaraca jesu temperatura i vlažnost vazduha.

"Par uzastopnih dana ne bi trebalo da je kišno vreme da bi bili efikasni svi tretmani koji su usmereni protiv populacije komaraca", rekla je doktorka.

U svim prethodnim sezonama, kada se prati oboljenje, najviše je bilo tokom avgusta.

"Imamo to pomeranje za četiri nedelje u odnosu na prethodnu godinu i za neka dve do tri nedelje u odnsu na prethodne sezone, tako da možemo očekivati u ovom periodu porast broja obolelih, ali je izvesno da će se raditi o blažoj sezoni kada je u pitanju ovo oboljenje", zaključila je doktorka Kisić Tepavčević.