Da li su moguće zloupotrebe u naplati participacije

O naplati participacije malo ko u zdravstvu želi da govori. Ni u jednom od deset beogradskih domova zdravlja nisu hteli pred kameru. Pisani odgovor stigao nam je jedino iz Doma zdravlja Čukarica – da su prošle godine naplatili participaciju u iznosu od gotovo 19 miliona 165 hiljada dinara.

"Osiguraniku izdajemo primerak priznanice. Blok priznanica je numerisana brojevima koji se evidentiraju prilikom preuzimanja od dobavljača koji je zadužen za štampanje serijskih brojeva. Priznanice nikada nismo štampali iz kompjutera, jer bi to bio ogroman trošak papira i tonera koji ne možemo da pokrijemo", naveli su iz DZ "Simo Milošević u Čukarici. 

Priznanice iz kompjutera mogu da dovedu do zloupotrebe, tvrdi doktorka, koja je želela da ostane anonimna, kako bi izbegla probleme na poslu.

"Kada se štampa priznanica, na priznanici postoji broj, a u elektronskoj formi, odnosno u fakturi ne ostaje taj broj priznanice. Sistem je omogućio medicinskim sestrama da unište priznanicu koja je trebalo da ostane zdravstvenoj ustanovi, da proglase da je pacijent oslobođen od plaćanja participacije po bilo kom osnovu koji im u tom trenutku padne na pamet. Problem jeste i u tome što postoje kategorije pacijenta koji su oslobođeni po osnovu Zakona plaćanja participacije, ali RFZO to nije uredio tako da se to može videti prilikom očitavanja zdravstvene kartice", kaže doktorka.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje tvrde suprotno.

"Medicinska sestra vidi da li imate osnov oslobađanja, ona vas oslobađa, nema na osnovu čega da vas oslobodi ukoliko to ne piše u meopu – našoj matičnoj evidenciji osiguranika. Ne može niko da klikne kada on želi niti može da po izboru nekome naplati participaciju", ističe Nemanja Velikić iz RFZO-a.

I dok u Fondu ističu da u redovnim kontrolama nisu pronašli nepravilnosti, državni revizori uočili su u nekim zdravstvenim ustanovama da se iznos participacije koju su naplatile, ne podudara sa iznosom na elektronskoj fakturi prikazanoj Fondu. Jedan dom zdravlja naplatio je skoro dva miliona dinara manje nego što je trebalo po broju pacijenata. Račune nisu izdali za oko 40.000 pruženih zdravstvenih usluga.

"Zdravstvene ustanove uglavnom nedovoljno vode računa o korišćenju blokova računa. Čim zaduživanja nema, postoje razne pretpostavke sa kojima revizor ne može da se bavi, ali možda može neki blok koji nije štampan u toj seriji, možda je neka zloupotreba u smislu da se usluga izvrši, pacijent ode, a da se blok ne izda, a novac naplati, dakle, raznih opcija imaju, ne vrši se ni sravnjavanje odgovarajuće tih blokova i upravo tu leži najveći rizik od moguće zloupotrebe", kaže Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije.

Rizik je i to, kažu revizori, što nije propisano da račun mora da ima serijski broj, a sestre ga mogu upisivati rukom. Propisima nije utvđeno ni ko sme da štampa i distribuira obrasce računa, pa to može, kažu u RFZO-u, i sama zdravstvena ustanova.

Preporuka Državne revizije nadležnim organima je da razmotre mogućnost obezbeđivanja jedinstvenog softvera za sve zdravstvene ustanove, koji bi obezbedio logičku kontrolu obaveze plaćanja participacije, automatsko utvrđivanje redosleda izdavanja računa i automatsko štampanje.