Srpsko selo lepše od Štajnhajma

Nakon invalidske penzije, Manuelu Štrasner put je doveo u Srbiju. Želela je da obiđe selo u kojem su rođeni njeni preci i majka, koja je u Nemačku otišla početkom šezdesetih godina.

"Rekla sam da je ovo predivno selo i da treba da dođem ovde i nađem stan", kaže Manuela.

Osim što je odlučila da ostane i živi u Bačkom Novom Selu upoznala je i ljubav svog života, ribara Jasmina Šapčanina.

"Bio sam joj doneo mokra drva, a ona nije znala da loži. Drugi dan sam došao da naložim vatru i objasnio joj kako se to radi. Tako je počelo", ispričao je Jasmin, dok Manuela dodaje da se to u Nemačkoj ne radi, već se samo odvrne radijator.

Porodica Manuele Štrasner u Bačko Novo Selo došla je 1734. iz Švarcvalda. Tih godina je i njen predak Lorez Ašperger napravio i ovom selu kuću koju su Manuela i njena tetka otkupile od rođaka.

"Volela bih da restauriramo porodičnu kuću i da u posetu dođu moji prijatelji iz Nemačke da vide ovu netaknutu prirodu, predivni Dunav i rode koje ovde žive među ljudima", kaže Manuelina sestra od tetke Tanja Kernvajs.

Manuela ističe da joj je još jedina želja da uzgaja konje, jer je 17 godina jahala. "To mi je jedina želja, nemam želje da idem na Karibe ili da putujem jahtom", rekla je Manuela.

Pokazujući s ponosom povrće koje ekološki uzgaja u bašti i plasteniku, kaže da joj najviše radosti, ali i brige, pričinjavaju jarac Luis i koza Mara.

"Kad idem na odmor nemam koga da nađem da muze koze", rekla je Tanja Kernvajs.

Iako ne voli da ustaje u tri ujutru, kada Jasmin uglavnom isplovljava da baci mreže i ribari, vožnje Dunavom ne propušta, i uz osmeh poručuje da njen prirodni dž-pi-ar-es očigledno nije pogrešio i umesto na Karibe doveo je do sela njenih predaka.