Vremeplov (26. jul 2019)

1809. - Umro Jovan Muškatirović, književnik, sakupljač narodnih poslovica, prvi Srbin - advokat (Senta, 1743 - Pešta, 26. 07. 1809)

1815. - Boj na Dublju u Drugom srpskom ustanku

1815. - Umro Sima Nenadović, vojvoda (Brankovina, 1793 - Dublje, 26. 07. 1815)

1847. - Liberija (zemlja slobodnih) proglašena prvom nezavisnom državom u Africi

1854. - Rođen Filip Šarl Goše, francuski dermatolog, ustanovio redak metabolički poremećaj, poznat kao Gošeova bolest (Nievr, 26. 07. 1854 - 25. 01. 1918)

1856. - Rođen Džordž Bernard Šo, engleski književnik, nobelovac (Dablin, 26. 07. 1856 - Ejot Sen Lorens, 02. 11. 1950)

Jedan od najvećih engleskih dramskih pisaca, Šo je karijeru počeo pisanjem romana i pozorišnih kritika, a tek se kasnije ogledao u dramskom stvaralaštvu. Napisao je preko 50 pozorišnih komada, a na poslednjem je radio kad je imao čak 94 godine. Prvi njegov komad "Kuće udovačke" prikazan je 1892. godine. Osam godina kasnije, objavio je zbirku "Tri pozorišna komada za puritance". Sledili su komadi: "Čovek i natčovek", "Vraćanje Metuzalemu", "Pigmalion", "Kandida", "Zanat gospođe Vorn"... U njima je Šo dramski sukob, umesto emotivnog, preneo u oblast intelektualnog i idejnog. Smelim i racionalnim duhom on je u delima izložio svoja shvatanja rušeći idole savremenog društva - zastarele i nazadne konvencije i lažni moral u oblasti religije i etike. Šoova ljubavna prepiska, dramatizovana 1960. pod nazivom "Dragi moj lažljivče", bila je jedna od legendarnih predstava beogradskog "Ateljea 212". Ona predstavlja samo deo ogromnog opusa, koji čini preko 250 hiljada pisama. Šo je, 1929. godine posetio Dubrovnik i Cetinje, a napisao je komediju "Armija i čovek" sa temom iz srpsko-bugarskog rata, 1855. godine. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1925. godine.

1865. - Rođen Miloš Savčić, inženjer, generalni direktor Jugoslovenskih državnih železnica, ministar građevine, predsednik Beogradske opštine (Svilajnac, 26. 07. 1865 - 1941)

1875. - Rođen Karl Gustav Jung, švajcarski psihoanalitičar (Kešvil, 26. 07. 1875 - Kušnaht, 06. 06. 1961)

1885. - Rođen Andre Moroa (Emil Ercog), francuski književnik i publicista, akademik (Elbef, 26. 07. 1885 - Neji, 09. 10. 1967)

1887. - Poljski lekar Ludvig Zamenhof objavio prvu knjigu na esperantu

1894. - Rođen Oldouz Haksli, engleski književnik (Godalming, 26. 07. 1894 - Los Anđeles, 22. 11. 1963)

1894. - Rođen Milenko Đurić, slikar i grafičar (Zemun, 26. 07. 1894 - Zagreb, 21. 01. 1945)

1928. - Rođen Stenli Kjubrik, američki filmski reditelj (Njujork, 26. 07. 1928 - Sent Albens, 07. 03. 1999)

1930. - U Voronježu izveden prvi grupni skok padobranaca
1935. - Rođen Marko Marković, novinar i urednik Sportskog programa Radio-televizije Srbije, doajen sportskog novinarstva (Leskovac, 26. 07. 1935 - Beograd, 23. 12. 2011)

1943. - Rođen Mik Džeger (Majkl Filip), britanski rok-pevač, član grupe "The Rolling Stones" (Dartford, 26. 07. 1943)

1945. - Rođen Staniša Stošić, pevač narodne muzike (Vrbovo, 26. 07. 1945 - Beograd, 08. 04. 2008)

1945. - Rođena Helen Miren (Jelena Vasiljevna Mironova), britanska pozorišna i filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a (London, 26. 07. 1945)

1947. - Osnovana Centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država (CIA)

1948. - Rođen Andrija Đukić, filmski i TV reditelj, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, sin reditelja Lole Đukića (Beograd, 26. 07. 1948 - Beograd, 26. 07. 2017)

1952. - Umrla Eva Peron, argentinski narodni tribun, supruga Huana Perona (Buenos Aires, 07. 05. 1919 - Buenos Aires, 26. 07. 1952)

1953. - Počela Kubanska revolucija

1956. - Egipat nacionalizovao Suecki kanal

1963. - Katastrofalni zemljotres pogodio Skoplje, poginulo 1070 ljudi i pričinjena velika materijalna šteta

1964. - Rođena Sandra Bulok, američka filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a (Arlington, 26. 07. 1964)

1966. - Umro prof. dr Aleksandar Simić, specijalista - radiolog (Osečina, 26. 06. 1899 - Beograd, 26. 07. 1966)

1970. - Rođen Dejan Udovičić, vaterpolista i trener, selektor reprezentacije(Beograd, 26. 07. 1970)

1984. - Umro Džordž Horas Galup, američki statističar, osnivač i direktor Galupovog instituta za ispitivanje javnog mnenja (Džeferson, 18. 11. 1902 - Šingel, 26. 07. 1984)

1986. - Umro Averal Hariman, američki političar i diplomata (Njujork, 15. 11. 1891 - Njujork, 26. 07. 1986)

1992. - Osnovana Demokratska stranka Srbije (DSS), prvi predsednik dr Vojislav Koštunica

2006. - Umro Ejub Štitkovac, novinar, književnik i publicista (Žepa, 27. 02. 1947 - Beograd, 26. 07. 2006)

2009. - Umro Mers Kaningam, američki plesač i koreograf (Sentralija, 16. 04. 1919 - Njujork, 26. 07. 2009)

2016. - Umro Mohamed Kan, egipatski filmski režiser (Kairo, 26. 10. 1942 - Kairo, 26. 07. 2016)

2017. - Umro Andrija Đukić, reditelj, profesor TV režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, sin reditelja Lole Đukića (Beograd, 26. 07. 1948 - Beograd, 26. 07. 2017)

2018. - Umro Adem Demaći, kosovski političar i književnik, ideolog kosovskih Albanaca (Priština, 26. 02. 1938 - Priština, 26. 07. 2018)

2018. - Umro dr Miodrag Radović, prevodilac i lektor, profesor Filozofskog fakuleta u Novom Sadu, jedan od osnivača Katedre za komparativnu književnost (Kamenjača, 30. 03. 1945 - 26. 07. 2018)

2018. - Umro Ivan Jokić Jokan, atletičar-preponaš, reprezentativac, trener atletskih reprezentacija Hrvatske i Jugoslavije (Dicmo, 03. 02. 1945 - Zadar, 26. 07. 2018)