Ulaganje u nauku je ulaganje u budućnost

Maja Gojković je, otvarajući skup, istakla da je ulaganje u nauku istovremeno najbolja šansa da uhvatimo korak sa svetom u kojem je već uveliko u toku četvrta industrijska revolucija.

Ukazala je da su nauka i inovacije ključni faktor ekonomskog, društvenog i ukupnog razvoja svake zemlje u savremenom svetu, te poručila da potencijale koje Srbija ima u nauci i istraživanju možemo ostvariti samo saradnjom države, naučne zajednice i privrede.

Kako je navela, cilj današnje debate je da se skrene pažnja na značaj nauke prilikom donošenja odluka i zakona.

"Verujem da će ovaj susret biti važan korak ka boljoj saradnji i međusobnom razumevanju politike i naučnoistraživačke zajednice, kako bi zajedno radili na tome da Srbija bude moderna zemlja, koja ide u korak sa razvijenim svetom", navela je Gojkovićeva, koja je u svom obraćanju podsetila na velike srpske naučnike što su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković i njihov doprinos razvoju nauke na svetskom nivou.

Naglasila je da je usvajanje Zakona o nauci i istraživanju pre dva dana bitan podstrek za ovu oblast i važan iskorak u obezbeđivanju sigurnosti finansiranja ustanova i pojedinaca koji se bave naukom, kao i važnost usvajanje Zakona o fondu za nauku u decembru prošle godine.

Dan nauke ove godine posvećen je gorućim temama – klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije, a Gojkovićeva navodi da je današnji skup prilika za razmenu mišljenja struke i donosioca odluka.

"Verujem da je vreme da Srbija uskoro dobije zakon o klimatskim promenama, imajući u vidu ne samo naše obaveze iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i potrebi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, već i u činjenici da naše građane sve više pogađaju negativne posledice klimatskih promena", rekla je predsednica parlamenta.

Gojkovićeva, koja je i predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, izrazila je spremnost da se, pored javne rasprave, organizuje i javno slušanje o tom zakonu jer je, kako kaže, važno da se čuje glas nauke.

Šarčević: Cilj je da budemo društvo zasnovano na znanju

Cilj je da Srbija bude društvo zasnovano na znanju i da kvalitet visokog obrazovanja i nauke plasiramo kao dobar izvozni proizvod, izjavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević na skupu "Nauka u parlamentu".

Ministar je rekao da Zakon o nauci i istraživanju, koji je usvojen pre dva dana, sadrži dobra rešenja za budućnost nauke, te naveo da se radi na novoj strategiji obrazovanja i nauke.

Naglasio je važnost osnivanja Fonda za nauku i naveo da je raspisan prvi poziv za mlade istraživače.

Ministar je rekao i da su izdvajanja za obrazovanje povećana ove godine za 36 odsto u odnosu na 2018. i da je namera da Centar za promociju nauke postane krovna organizacija svih istraživačkih centara u Srbiji.

Šarčević je istakao i važnost teme klimatskih promena i naveo da je zaštita životne sredine postala deo reformisanog školskog programa za gimnazije.

Đukić Dejanović: Ulagati u mlade naučnike

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović je rekla da je konferencija jedinstvena prilika da se čuju nove ideje i pokrene stalni dijalog o mestu nauke u društvu.

Ukazala je da nauka i njen razvoj nije samo prilika da kreiramo bolju budućnost, već i naša obaveza prema mladima, ali i naglašava da razvoj nauke ne sme da bude nauštrb ekologije.

Naglasila je da je obrazovna baza u Srbiji solidna, te da je ulaganje u mlade naučnike ulaganje u budućnost.

Đukić Dejanovićeva je najavila da će 17. jula u ime Srbije na političkom forumu u UN u Njujorku predstaviti prvi nacionalni dobrovoljni izveštaj o primeni agende UN o održivom razvoju do 2030.

Mladi širom sveta, kaže, pa i u Srbiji, imaju sve više sluha za temu ekologije i dodaje da 80 odsto mladih koji su učestvovali u izradi nacionalnog dobrovoljnog izveštaja smatra da zaštita životne sredine treba da bude među ključnim prioritetima države.

Fabrici: Razmišljaj globalno, deluj lokalno

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je su klimatske promene deo našeg svakodnevnog života, da su globalni problem, kao i da postoje lokalne odgovornosti.

"Razmišljaj globalno, deluj lokalno, to je pravi pristup", rekao je Fabrici i dodao da je EU u poslednjih 30 godina razvila "zlatni standard" u pogledu zaštite životne sredine i da je Srbija na putu pridruživanja EU prihvatila te standade.

Naveo je da je EU vodeći donator kada je reč o ovoj oblasti i napomenuo da je poslednjih 15 godina Unija uložila 600 miliona evra u važne ekološke projekte koji se realizuju u Srbiji.

Naveo je da je važno podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine, kao i da je potrebna podrška naučne zajednice, da privreda prihvati promene, te da građani budu svesni svojih pojedinačnih odgovornosti.

Što se tiče Poglavlja 27 koji se odnosi na zaštitu zivotne sredine, Srbija je postigla određeni nivo pripremljenosti, dosta je urađeno, ali još dosta posla treba da se uradi, istakao je Fabrici.

Naglasio je da je takozvani Zeleni fond od ključne važnosti, kao i politika "zagađivač plaća".

Događaj "Nauka u Parlamentu" organizovan je u Skupštini Srbije sa idejom da se u okviru jednodnevnih panela i radionica susretnu naučnici i istraživači, članovi parlamenta, donosioci odluka, kao i predstavnici građanskih udruženja.

Organizaciju događaja "Nauka u parlamentu" je ove godine Objedinjeni istraživački centar Evropske komisije poverio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i Centru za promociju nauke, koji je do sada održavan samo u zemljama članicama EU.

Ovo je prvi put da se organizacija prepušta zemlji koja nije članica EU.