"Oj svijetla majska zoro" i "Bože pravde" u "Hajatu"

Branislav Mićunović je u pozdravnom govoru podsetio na značaj 13. jula u crnogorskoj tradiciji.

Tog dana 1941. godine, istakao je Mićunović, podignut je ustanak protiv okupatora u kome je učestvovalo 30.000 ljudi, što ga, kako je naveo, čini najvećim organizovanim opštenarodnim ustankom u Evropi.

Mićunović je ukazao da "današnji praznik proslavljamo u slobodarskom Beogradu i prijateljskoj Srbiji", i sa zajedničkim osećanjem slobode koja je uslovila blisku saradnju naših naroda.

Dodao je da između dve države postoji spremnost za zajedničku budućnost i obostrani interes na svakom planu, posebno kada je reč o zajedničkom i prosperitetnom Balkanu i učlanjenju u Evropsku uniju.

"Prijateljskoj državi Srbiji i svim njenim građanima i večeras sa ove svečanosti upućujemo najbolje želje za svaki prosperitet", poručio je crnogorski ambasador.

Prisutni su bili predstavnici političkog, javnog, diplomatskog i kulturnog života, među kojima i potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, ambasador SAD Kajl Skot, ambasador Italije Karlo Lo Kašo, šef Misije Saveta Evrope u Srbiji Tobijas Flesenkemper, crkveni velikodostojnici i mnogi drugi.

Crna Gora je međunarodno priznanje stekla na Berlinskom kongresu 13. jula 1878. godine. Na istoj konferenciji potvrđena je nezavisnost i Srbije i Rumunije, čime je ozvaničeno osamostaljenje tri balkanske države od tadašnjeg Osmanskog carstva.