Beograd jedina prestonica u Evropi bez prečistača otpadnih voda

Subotički prečistač jedini u Srbiji, osim što prerađuje otpadne vode, od mulja koji ostaje proizvodi struju za postrojenje. Radi pola veka, ali bolje otkako je novcem iz evropske kase osposobljen da uklanja opasne supstance poput azota, koji uništava Palićko jezero.

"Nizvodno od našeg prečistača, voda je sve providnija i providnija. Nažalost u četvrtom sektoru gde je turizam, taj rezultat još se ne vidi", navodi Čaba Šanta iz JKP "Vodovod i kanalizacija" u Subotici.

U to se uverila ekipa RTS-a, ali ne čudi kad svako treće okolno domaćinstvo nema kanalizaciju. Slično je i u Šapcu, gradu koji se bori i sa industrijom, u nastojanju da savremenim prečistačem otpadnih voda sačuva Savu. Nemaju liniju za mulj.

"Sa muljem se borimo tako što nađemo operatera koji može adekvatno da zbrine mulj. Tako je bilo u protekle dve godine, a verujem da će tako biti i ove godine. Prošle godine smo zaključili ugovor sa jednom firmom koja preuzima mulj na našem postrojenju i izvozi ga u Mađarsku, i to nas košta", objašnjava Danijela Lovrin Gavrilović, direktorka JKP "Vodovod" u Šapcu.

U tretman otpadnih voda slilo se više od 40 odsto donacija, ali deo tog novca trošimo zbog loših navika. Bacamo u kanalizaciju šta stignemo.

"Najveći problem svuda u svetu, pa i kod nas su vlažne maramice koje su bionerazgradive. Kao takve one predstavljaju najveći problem za tehnološki proces i za svu opremu – mehaničke rešetke, a najviše za ventile i pumpe", objašnjava Rajko Šušić, šef Postrojenja za preradu otpadnih voda u Šapcu.

Evropska direktiva je da sva naselja sa više od 2.000 stanovnika imaju prečistač. Imamo ih svega 37 u celoj zemlji i oko 130 za industrijske vode, a svaki ima širi značaj, pa i šabački prečistač.

"On je značajan i za Beograd, jer Beograd tako dobija čistiju Savu, svi oni nizvodno od Šapca su na dobitku, navodi Trifun Drobnjak iz Šabačkog ekološkog pokreta.

Nažalost, Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema prečistač otpadnih voda.