Maloletničke trudnoće – društveni i zdravstveni problem

U svetu dva miliona devojčica postanu majke pre navršene 15 godine, a u našoj zemlji se godišnje beleži 16.000 adolescentskih trudnoća.

Ana Mitrović Jovanović je, gostujući u "Beogradskoj hronici", rekla da je broj maloletničkih trudnoća u Srbiji mnogo manji nego pre 10 godina.

"U 2019. godini nije bilo zahteva za prekid trudnoće mlađih od 16 godina", ističe Mitrović Jovanovićeva.

Svetska zdravstvena organizacija izdala je smernice kako i što uraditi kako bi se maloletničke trudnoće pre 15 godine sprečile.

"To nije samo društveni problem nego su te tinejdžerke i zdravstveno ugrožene. Trudnoće pre navršene 18, pa čak i 20 godine smatraju se visokorizinim. Postoje mnogo veći rizici kao što su pojava hipertenzije, manja telesna masa bebe, opasnost od sepse posle porođaja", upozorava Mitrović Jovanovićeva.

"Ginekolozi u domovima zdravlja preopterećeni"

Prema njenim rečima, savetovališta ne funkcionišu na pravi način. Napominje i da se tinejdžerke koje zatrudne obraćaju ginekologu već kada pređe optimalan period za bezbedni abortus.

"Trebalo bi da rade u svako doba dana i noći. Ginekolozi u domovima zdravlja su preopterećeni, rad u savetovalištima, na preventivi sveo se na usputne podatke. Potreban je stalni pristup informacijama. Sledeća generacija petnaestogodišnjaka već ne zna gde da ode po hitnu kontracepciju ili krije trudnoću od roditelja. Danas postoje načini da se neželjena trudnoća što bezbednije prekine", ukazuje Mitrović Jovanovićeva.

"Dužnost ginekologa da pomogne devojci od 15 godina, jer je ta trudnoća visokorizična", kaže Mitrović Jovanovićeva.

Upozorava da se u medijima navode netačni podaci 200.000 abortusa, ističući da je to teorijski nemoguće.

"I 10.000 i 15.000 abortusa je previše, moramo da obezbedimo kontracepciju, u 99 odsto slučajeva neželjena trudnoća se završava abortusom", zaključuje Mitrović Jovanovićeva.