Šteta se zbraja, čeka se sanacija

Postavljanjem lansirnog mosta Vojska je u Srirči kod Kraljeva povezala osamdesetak domaćinstava sa ostatkom grada od koga su bili odsečeni pet dana. Željko Glišović je poslednji prešao most u Sirči, nekoliko trenutaka pre rušavanja.

"Bila su mi žena i dete u automobilu. Voda je počela da preliva preko mosta, odmako sam od mosta 50 metara, most je pao", ispričap je Željko.

Osim za mostove, Kraljevčanima je pomoć potrebna i za sanaciju puteva, javnih objekata i privatnih stanova. To će ih koštati 560 miliona dinara procenjuje se u izveštaju gradonačelnika. 

"Pored onih domaćinstava koja u potpunosti realno sagledavaju situaciju, ima i onih koji ili zbog panike ili zbog različitih lukrativnih namera precenjuju vrednost štete koja je nastala na objektima. Međutim, građani treba da znaju da država nije u obavezi da nadoknadi svu nastalu štetu već da država daje pomoć", kaže Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.

A ona će za domaćinstva iznositi od 120 do 600 hiljada dinara. Za gubitke u privredi i poljoprivredi biće opredeljen dodatni novac. Koliko znaće se posle procene koja se ne očekuje tako brzo.

Kenan Hot, predsednik opštine Tutin kaže da je oko 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta uništeno.

"Imamo poplavljeno preko 20 privrednih objekata i jedan od zaista najvećih problema jeste jezero Ggazivode koje je postalo ekološka katastrofa", kaže Hot.

Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić kaže da je jedan od najvećih problema ogromna šteta na poljoprivrednom zemljištu, jer je skoro 2.000 hektara potopljeno.

Milivoje Dooović, predsednik opštine Lučani je rekao da je oštećeno oko 20 mostova, 30 kilometara opštinskih puteva prve i druge kategorije i nekategorisanih putnih pravaca.

Ministar poljoprivrede obećava pomoć za obnovu seoskih puteva. Kaže i da će preko robnih rezervi obezbediti hranu za ljude, stočna hrana kao i gorivo za mehanizaciju.

"Imamo 4.200 hektara koji se nalaze pod vodom potpuno ili delimično. Ono što je potpuno sigurno to je da su 90 odsto su ratarske kulture, ostalo otpada na voće. Problem nam predstavljaju zasadi malina, zasadi jagoda što je nepovratno i ono što se nalazi u plastenicima ne može da se vrati", kaže Branislav Nedimović.

Poljoprivrednici će nadoknadu gubitaka od elementarnih nepogoda ubuduće moći da traže isključivo od osiguravajućih kuća. Razmišlja se i o novom odelu budući da subvencije države od 70 odsto za rizična područja nisu donela željene rezultate. 

"Imamo tu dva alata. jedan je da to vežemo za subvencije a onda imamo drugi par rukava - to znači da osiguravajuće kuće moraju striktno svega toga da se drže.  S druge strane, potpuno pokrivanje osiguranja, da vam pravo kažem tehnički je to izvodljivo, ali onda se postavlja pitanje da li će ljudi opet to da rade - sve polazi od naše svesti", kaže Nedimović.

Osim građana svest i način rada moraće da promeni i država, odnosno lokalne samouprave.

"Radićemo saniranje lokalnih vodotokova, lokalne preventivne infrastrukture, radićemo obnovu gde je potrebno sistema za vododsnabdevanje, kanalizacionih sistema, radimo i sanaciju klizišta", rekao je Marko Blagojević iz Kancelarije za javna ulaganja.

Dok se neki bore sa vodom koja se još nije povukla, u Novom Pazaru nedostaje voda za piće. Cisternama će im pomoći Čačani.