"Rusija zabranila uvoz zbog procedura, a ne kvaliteta mesa"

Zabrana izvoz u Ruski Federaciju na rok od od 60 dana važi za  "Karneks", "Matijević", "Big bul fuds" i "Zlatiborac".

Gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, Veljko Jovanović je naveo da je najviše bilo primedbi na nesaglašenost procedura sa onima koje važe u Evroazijskoj uniji.

U nekim kompanijama procedre su usaglašene po stadardima Evropske unije, što, kako ističe, ne može da utiče na kvaltitet proizvoda.

Naglašava da su srpski standardi mnogo stroži u odnosu na EU.

"U EU je dozvoljeno 0,1 miligrama po kilogramu toksičnih materija, što u Srbiji nije slučaj", ukazuje Jovanović.

Evropska lista aditiva krajem prošle godine je dopunjena i vinobran je dopušten u mesu za pljeskavice i ćevape, a u Srbiji je još zabranjen.

Dušan Ljuština iz šefa Odseka veterinarske inspekcije za grad Beograd ističe da se tako pripremljeno meso isključuje iz prometa.

I Dragica Karan iz Instituta za higijenu i tehnologiju mesa potvrđuje da je meso jedno od najviše kontrolisanih namirnica u Srbiji i da potrošači ne bi trebalo da imaju bojazan da je meso neispravno.

Komentarišući navode Industrije mesa "Matijević" da se kao razog za zabranu ističu prljava odeća u radničkom ormariću, čekinje u transportu i zamrljani pečat veterinarske inspekcije, Veljko Jovanović kaže da se to može dogoditi bilo kom proizvođaču u svetu.

"Do zamrljenja pečata može da se dođe zbog trenja polutki u transportu kao i do spadanja ušne markice preko koje se određuje poreklo mesa", smatra Jovanović. 

Tvrdi da je "Matijević" godinama prisutan u moskovskim ekskluzivnim radnjama gde je u prethodnom periodu udvostručio prodaju i da su se upravo zbog veće tražnje ti propusti i dogodili.

Kaže da ako se nešto sve više prodaje, podleže i dodatnoj kontroli.

Ukazuje da je u odluci o zabrani rečeno da je meso iz Srbije koje je izvezeno do 4. juna kada je stupila na snagu biće i uvezeno, što je , kako smatra Jovanović, jako dobar signal.

Napominje da je važno je da mesu nije bilo patogena.

Prema njegovim rečima, tendencija u inpsekciji je da se odgovornost za kvalitet i zdravstvenu ispravnost hrane prebacuje na proizvođača.

"Ubuduće će na proizvođaču biti najveća odgovornost da ispravi uočene propuste", zaključuje Jovanović.