Građani imaju pravo da znaju kako se vlada u njihovo ime

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 2004. godine Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zakonom je ustanovljen Poverenik za informacije od javnog značaja, kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju nadležnosti, radi obezbeđivanja ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2008. godine, nadležnost poverenika proširena je i na ovu oblast.

Tokom 15 godina Poverenik je primio ukupno 76.059 predmeta, počevši od 438 predmeta u 2005. do čak 13.591 predmeta u 2018. godini. Rast broja predmeta praćen je i rastom službe koja je počela sa šest zaposlenih u prvoj godini, da bi u 2019. služba brojala 76 ljudi. 

Zamenica poverenika Stanojla Mandić rekla je za Internet portal RTS-a da su građani u početku često doživljavali traženje informacija od organa kao nešto čime bi oni mogli da uvrede vlast.

"Međutim, vrlo brzo je postalo jasno da informacije koje su u posedu vlasti predstavljaju javno dobro. Plaćeno je javnim novcem. Ti od kojih se traže informacije vrše nekakva javna ovlašćenja i sasvim je normalno da građani hoće da znaju kako neko vrši vlast u njihovo ime. Eto, tu je trebalo možda malo više vremena da građani shvate da im to pravo pripada. Na kraju krajeva, garantuje im ga i Ustav i Zakon. Naravno da je to malo teže u lokalnim sredinama gde se više i poznaju i razmišljaju o nekakvim posledicama tog obraćanja i traženja nego u većim gradovima", rekla je Stanojla Mandić.

Vremenom su rasli i institucija i svest građana, ali u službi Poverenika kažu da se još uvek može raditi na toj afirmaciji prava.

"Ono što je jako važno, da sami organi ne čekaju da im se građani obraćaju nego da sami što više tih informacija čine dostupnim. Ne možemo da kažemo da tu nema pomaka, zaista ima, na našu inicijativu, a i to je zakonska obaveza. Počeo je ciklus otvaranja podataka i mislim da je to dobro. To je zapravo i budućnost prava javnosti da zna. Da što manje bude tog obraćanja, već da to ostvarivanje prava bude komfornije", poručila je Stanojla Mandić.

U iščekivanju novog poverenika 

Prvih 15 godina rada službe obeležio je poverenik Rodoljub Šabić koji je na tu funkciju biran 2004. i 2011. godine. Krajem prošle godine njemu je mandat istekao, a novi poverenik još nije izabran.

"Jako je važno izabrati novog poverenika jer Skupština time pokazuje koliko je važna ova institucija. Bez obzira na to što smo mi jedan uigran tim i dobar tim, i što i dalje radimo svoj posao, i držimo se slova zakona, postoji mogućnost da mnoge odluke koje se tiču našeg rada budu prolongirane baš zato što nemamo čelnog čoveka. Primera radi, da bude odložena naša sistematizacija koja je uslov za prilagođavanje naše organizacije novim poslovima u skladu sa novim zakonom o zaštiti podataka", objasnila je Stanojla Mandić. 

U uvodnoj reči za jubilarnu monografiju Rodoljub Šabić je napisao da je bio u prilici da zajedno sa ekipom stalnih saradnika i u dobroj korelaciji sa građanima, civilnim društvom, i novinarima, gradi instituciju i afirmiše ideje neophodne društvu koje želi da bude demokratsko i uređeno.

Među onima koji čine instituciju je i generalni sekretar Marinko Radić koji je 12 godina na toj poziciji. U izjavi za Internet-portal RTS-a rekao je da je najveći izazov bio da se u svest građana i javnost unesu prava na pristup informacijama i pravo na zaštitu podataka o ličnosti.

"U oba slučaja to je prvi put urađeno u Srbiji sa naše strane. A mi smo morali pri tome da budemo državni organ koji je postupao po propisima, pravilima upravnog postupka. I mi smo morali prvo da izgradimo svest, a istovremeno da izgradimo i posebna znanja u službi da bi mogli da upravljamo tim pravima koja su se ticala ljudskih sudbina", istakao je Radić.

Dodao je da su učili od stranih kolega istovremeno sami gradeći instituciju jer je reč o specifičnim znanjima.

Šta nam donosi monografija

Dobar način za obeležavanje 15 godina rada je publikovanje monografije. Predsednica Uređivačkg odbora Nevena Ružić rekla je da je služba možda previše bila okupirana žalbama, postupanjem u roku, davanjem mišljenja i nadzorima, da je putovala kroz Srbiju, a da to nije dokumentovala.

Sakupljeni su materijali i sve to je po uzoru na neke druge organe u Evropi predstavljeno u monografiji.

Osim hronologije razvoja institucije, izabranih fotografija, izlistanih nagrada koje je Poverenik primio, statistike predmeta, objavljeni su i autorski tekstovi zamenice poverenika Stanojle Mandić, pomoćnika generalnog sekretara Aleksandra Resanovića, profesora Fakulteta političkih nauka Dejana Milenkovića i programskog direktora organizacije Transparentnost Srbija Nemanje Nenadića.

Monografija je dostupna i u engleskom prevodu.

Saradnja sa Slovenijom čini čuda 

Institucija Poverenika odličnu saradnju za prvih 15 godina uspostavila je sa istom institucijom u Sloveniji. Informacijska poverenica te zemlje Mojca Preselnik dobila je zahvalnicu. Ona ja za portal RTS-a rekla da su dve institucije učile jedna od druge.

"To je saradnja koja stvarno, mogu reći, pravi čuda. Slični su nam pravni sistemi, i jedno i drugo pravo stoje nam u Ustavu, to je jako bitno. Nema mnogo zemalja koje imaju i jedno i drugo pravo zapisano u Ustavu. Pored toga, i sam sistem rada nam je sličan", istakla je Preselnikova.

Dodaje da su slični i izazovi i da je važna upornost na putu ka transparentnosti.

"Promovišemo pravo na transparentnost. Ljudi imaju pravo da znaju kao se troši javni novac i to je jedina paradigma koja je bitna. Slične su i prepreke. Svaka vlast teško daje ove informacije. To je imanentno svakoj vlasti svuda u svetu", kaže Mojca Preselnik.

Iznela je podatak da je srpski Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja veoma dobar i da je na trećem mestu u svetu, a da je slovenački na petom.