Moj Prizren, moji Dečani – poruka bogoslova

U Dušanovom gradu se iz obnovljenog zdanja Sime Andrejevića Igumanova čuje pojanje bogoslova. Prvaci tumače pesmu Mike Antića "Prvi tango."

Profesorka Narodne književnosti Valentina Pitulić kaže da su tri najvažnije reči danas u srpskom narodu vera, nada i ljubav.

"Da nema vere, da nema ljubavi i da nema nade mislim da nas danas u ovom prostoru ne bi bilo. Ova deca koju su roditelji poslali da dođu ovde da uče, jesu pelcer za neka buduća vremena. Ova deca bi zapravo trebalo da budu primer onim Srbima koji su odustali od Kosova da mu se vrate. S pravom mogu da kažem da naši đaci baštine ono što su nam u zalog ostavili Nemanjići", kaže Pitulićeva.

Istrajnost i odlučnost da tu opstanu isijava na licima, ne samo profesora, već i đaka, ali i svih raseljenih koji se okupljaju u Bogosloviji.

"Naš život je uključen u simbol Prizrena na najzdraviji mogući način. Mi se apsolutno vraćamo i odgovaramo na taj poziv Prizrena i ova Bogoslovija i ovi ljudi i ovaj život koji se tako prirodno odvija", kaže Živojin Rakočević, novinar sa Kosova i Metohije.

Ova duhovna škola na obodu Metohije, osnovana daleke 1871. godine iznedrila je brojne učene ljude i sveštenike. Svi oni uzor su ovim bogoslovima.

"Ovde provedu pet godina. Jednog dana kada oni odu odavde to neće biti tamo neki Prizren, tamo neka Ljeviška i tamo neki Dečani, već će to biti moj Prizren, moja Ljeviška, moj Sveti Đorđe, moji Dečani. Nekako postaju sastavni deo našeg bića", navodi jeromonah Isidor, zamenik rektora Bogoslovije "Svetih Kirila i Metodija"

Učenici pojanjem najavljuju nove radosti i svečarenje slava, na radost svih pravoslavaca odlučnih da žive u Dušanovom Prizrenu.