Životna priča Milutina Milankovića

Izložena su dokumenta koja prikazuju naučnikovu životnu priču – od početka školovanja do poznatog Kanona osunčavanja. A koliko će đaci znati o njemu zavisi od profesora.

"Znam da sam se ja zainteresovala kada je naša profesorka fizike došla i rekla nam da treba da radimo neke projekte u vezi sa Milutinom Milankovićem", kaže učenica Hemijsko-prehrambene tehnološke škole Valentina Jović.

Učenica Katarina Žarković, takođe iz Hemijsko-prehrambene tehnološke škole kaže da je tužno jer se deca u suštini ne interesuju.

"Mi mislimo da su neki strani naučnici verovatno bitniji od nekih naših", navodi Katarina

Milutun Milanković je karijeru proveo u Srbiji, a naučnim dostignućima obeležio je svetsku nauku 20. veka.

"Bio je sedmi doktor tehničkih nauka u Austrougarskoj monarhiji i prvi doktor tehničkih nauka u Srbiji. I ceo svoj naučni opus ostvario je u tako skromnim uslovima", ističe predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije profesor Branko Kovačević.

A tamo gde je proveo radni vek – u Rektoratu Univerziteta u Beogradu je Milankovićeva spomen soba.

Biografija srpskog naučnika 

Matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka – sva ta zanimanja stapaju se u jendo ime – Milutin Milanković.

Tvorac je vremena, ali je u svetu najpoznatiji kao autor astronomske teorije klimatskih promena, kojom je objasnio misteriju ledenih doba.

Njegova životna priča je počela 28. maja 1879. godine u Dalju, na desnoj obali Dunava, u Austrougarskom carstvu.

Imao je sestru bliznakinju, tri brata i dve sestre. Poticao je iz imućne i zemljoradničke i trgovačke porodice. Njegov otac Milan se bavio i lokalnom politikom, ali je umro mlad, kada je Milutin imao osam godina.

Srpski naučnik je zbog osetljivog zdravlja stekao osnovno obrazovanje kod kuće u rodnom Dalju, gde su ga podučavali privatni učitelji.

Na nagovor svog profesora matematike sa 17 godina, 1896. godine, odlazi u Beč gde se opredelio za studiranje građevine. Završio ih je šest godina kasnije, a 1904. postaje doktor tehničkih nauka.

Za klimatologiju Milutin Milanković počeo je da se interesuje 1911. godine. Uočio je značajno pitanje koje će postati jedno od glavnih oblasti njegovog naučnog istraživanja - misterija ledenog doba.

Ispitivao je klimu Marsa, Merkuru i Venere.  

Na početku Prvog svetskog rata oženio se Hristinom Topuzović sa kojom odlazi na svadbeno putovanje u Dalj. Međutim, kako je bio državljanin Srbije sa kojom je Austrougarska ratovala, Milanković je uhapšen i prebačen u logor Nežider na Balatonskom jezeru gde je proveo šest meseci.

Nakon rata, Milanković se sa porodicom vratio u Beograd, 19. marta 1919. godine. Nastavio je karijeru na Univerzitetu gde je izabran za redovnog profesora nebeske mehanike na Filozofskom fakultetu.

Posle Drugog svetskog rata, Milanković je izabran za potpredsednika Srpske akademije nauka i to u tri mandata u periodu od 1948. do 1958. Od 1948. do 1951. nalazio se na mestu direktora Astronomske opservatorije u Beogradu.

Milankovićeva bogata i inspirativna životna priča završila 12. decembra 1958. godina nakon što je doživeo moždani udar. Sahranjen je u Beogradu. Ostavio je poruku da njegovi posmrtni ostaci budu prebačeni u Dalj, što je učinjeno 1966. godine.

Njemu u čast, jednom krateru na tamnoj strani Meseca dato je njegovo ime 1970. godine, a tri godine kasnije i na Marsu jednom krateru dato je ime Milanković.

Jedno nebesko telo, planetoid, kojeg su otkrili srpski astronomi, nosi ime 1605 Milanković.

Evropsko geofizičko društvo ustanovilo je medalju „Milutin Milanković" 1993. godine koja se dodeljuje naučnicima za izuzetne zasluge u dugoperiodičnom proučavanju i modeliranju klime. Od 2003. godine, ovu medalju dodeljuje Evropska unija za geonauke.