Kuburovićeva: Usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

U uvodnim izlaganjima Ministarka pravde Nela Kuburović i šef delegacije Evropske unije Sem Fabirici izneli su podatke o aktuelnom stanju u zakonodavstvu, kao i standardima kojima Srbija teži na putu ka EU.

Skupu su se obratili švedski ambasador Jan Ludvig, kao i organizator konferencije Goran Miletić iz organizacije Civil Rights Defenders.  

Kuburovićeva je tom prilikom istakla posvećenost reformskom procesu čiji je, kako je navela, krajnji cilj dostizanje vrednosti i standarda evropskih država, uz poštovanje nacionalnih načela, a u cilju jačanja pristupa pravdi i jednakih prava za građane. 

Ukazujući na zakone koji su usvojeni u okviru ispunjavanja obaveza iz Poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava, Kuburovićeva se posebno osvrnula na Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

"U susret primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (1. oktobar 2019), Ministarstvo pravde radi na pripremi podzakonskih akata, a u narednom periodu će početi i sprovođenje javne kampanje namenjene široj javnosti. Istovremeno, planirano je sprovođenje obuke za različite grupe pružalaca besplatne pravne pomoći, kao i obuke u jedinicama lokalne samouprave", navela je ministarka pravde. 

Primena ovog zakona će, kako je istakla, unaprediti pristup pravdi za veliki broj građana slabijeg imovnog stanja.

Osvrćući se na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je počeo da se primenjuje 1. juna 2017. godine, Kuburovićeva je navela da su do maja ove godine nadležni organi razmotrili preko 90.000 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici.

Sudovi su u pomenutom periodu izrekli 31.438 produženja hitne mere (zabrane prilaska, komunikacije), a izrađeno je 24.459 individualnih planova zaštite žrtava, precizirala je Kuburovićeva.

Nažalost, kako je dodala, slučajevi porodičnog nasilja sa smrtnim ishodom još uvek su prisutni.

Poglavlja 23 i 24 (bezbednost) temelji EU

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da su Poglavlja 23 i 24 (bezbednost) temelji Evropske unije, te da je za njihovo dosledno sprovođenje potrebno vreme.

Posebno je naglasio važnost proceduralnih prava i prava na besplatnu pravnu pomoć, jer su to, kako je naveo, dva važna instrumenta za pristup pravdi.

Fabrici je takođe istakao značaj medijskih sloboda i pozvao državne organe i vladu Srbije da preduzmu jake mere za obezbeđivanje slobode izražavanja.

Ambasador Švedske Jan Ludvig, čija je ambasada podržala organizaciju skupa, rekao da je ovaj skup teži promociji najboljih praksi i standardima zaštite ljudskih prava.

Goran Miletić je ukazao da skup "Dani prava Jugoistočne Evrope" na jednom mestu okuplja pravnike iz različitih oblasti, insitucije koje primenjuju pravne standarde i međunarodne standarde o zaštiti ljudskih prava.

"To je jako važno, jer se u poslednje vreme dešava da institucije ne sarađuju, da pravnici drugačije interpretiraju neke standarde, naročito standarde koje daje Evropska konvencija o ljudskim pravima. Zbog toga je važno da se oni skupe na jednom mestu i čuju kako je to bilo u drugim državama, kako mogu da sarađuju", rekao je Miletić.

Standardi su, kako kaže, prilično jasni, a Evropski sud je za mnogo decenija postojanja razne suituacije razmatrao, pa je teško da ima nekih novih koje nisu protumačene.

"Bojim se da ako to stigne do Evropskog suda - da će reakcja biti jasna i da će Srbija morati da izmeni taj član zakona. To je moje shvatanje, prema onome što postoji kao praksa. U nekim slučajevima Evropski sud može da promeni praksu, ali ne vidim razloge za to", ocenio je Miletić.