Progon Srba naočigled Unprofora, sećanja na teške dane

Srbi koji su proterani sa vekovnih ognjišta u akciji "Bljesak" spas su pronašli u Republici Srpskoj i Srbiji. U koloni je bila i porodica Kojić iz Okučana.

Dušanka Kojić, koja sada živi u Borči kod Beograda, seća se da su granate padale na Okučane ceo dan. "Ja nisam izašla prvog maja. Čekala sam muža koji je poginuo prvog maja i drugog maja sam izbegla sa decom i tada su padale granate", priča Kojićeva.

Najveći broj izbeglih Srba spas je potražio u Vojvodini.

Tih teških dana se priseća i Nada Bibić iz Elemira kod Zrenjanina, koja je u "Bljesku" 1995. godine izbegla iz Okučana sa suprugom, sinom i ćerkom.

Deca su završila fakultet u Novom Sadu, ćerka je danas na Malti, a sin u Australiji.

"Bilo je jako teško zato što nismo imali nikakvih sredstava. Morali smo da idemo u nadnicu, naročito ja, a deca su bila mala. Ostavljala sam ih ceo dan same, iz dana u dan i godinama je to tako trajalo", kaže Bibićeva.

Izbeglim Srbima iz Hrvatske najpre je trebalo obezbediti krov nad glavom, a zatim ih i ekonomski osnažiti.

Zato je 2006. godine pokrajinska vlada osnovala fond za pružanje pomoći ovoj populaciji.

Direktor fonda za pružanje pomoći izbeglim Duško Ćutilo raseljenim i prognanim licima navodi da je Fond kupio više od 460 kuća sa okućnicom i oko 800 paketa građevinskog materijala.

"Nekih 300 porodica je dobilo pomoć u ekonomskom osnaživanju. Ono što je novina i što je pozitivan pomak, jeste da su pre dve i po godine unapređeni programi, tako da se pomoć u građevinskom materijalu i kućama sa okućnicom daju na takav način da je pomoć bespovratna i jednokratna", ističe Ćutilo.

Pre rata na području Zapadne Slavonije živelo je oko sedamdeset hiljada Srba, a prema podatcima Veritasa vratilo se tek 1500, uglavnom starijih lica.