Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije 1941. godine

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je rekao da je ovo okupljanje povodom uspomena na stradanje jednog naroda i njegove kulture, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

"Šestog aprila 1941. godine, nacistička agresija na našu državu i narod, započeta je uništenjem našeg viševekovnog pamćenja, uništenjem Narodne biblioteke Srbije u centru Beograda", naveo je Dačić.

Podsetio je da je od osnivanja do konačnog useljenja u namenski građeno zdanje na Vračarskom platou, Narodna biblioteka Srbije preseljavana nekoliko puta, ne samo na više lokacija u prestonici, već i van nje.

"Može se slobodno reći da je fond predratne Narodne biblioteke Srbije bio svedok dinamične i turbulentne istorije ovih prostora, preplitanja raznih tradicija i kultura, jezika i religija", istakao je šef diplomatije.

Prema njegovim rečima istorija Narodne biblioteke Srbije, njena stradanja i posebno periodi mira, uče nas da pažljivo negujemo naše kulturno nasleđe, da budemo brižni čuvari našeg jezika, kulture i tradicije, svega onoga što predstavlja identitet našeg naroda.

Ministar Vukosavljević je rekao da je vatra, koja je najpre gorela, a onda tinjala na zgarištu na Kosančićevom vencu, nastala iz istog onog ognja iz kog je nastao plamen koji se uzdizao nad moštima Svetog Save na Vračaru i iz istog onog ognjišta iz koga su gorele vatre koje su uništavale srpske manastire, crkve, tradiciju.

"Različiti neprijatelji, rukovođeni istim motivom, znali su važnu i tačnu stvar - uništiti, oskrnaviti ili oslabiti kulturu i kulturno pamćenje jednog naroda bez sumnje je pravi i jedini put da narod trajno nestane sa istorijske scene", kazao je Vukosavljević.

Ministar je naglasio da srpski narod mora da sačuva svoj kulturni obrazac, svoje kulturno pamćenje, da unapređuje savremeno stvaralaštvo i da ono što je dobio od predaka prenese budućim generacijama.

"Ne vajkajmo se nad istorijom, pamtimo njene pouke, verujmo u svoju kulturu, a ono što možemo da promenimo jeste odnos prema kulturi, veće finansijsko izdvajanje, veće pregnuće, briga o zaštiti svog identiteta, jezika, pisma i svakog vida umetnosti", rekao je Vukosavljević i dodao da je Ministarstvo kulture ove godine izdvojilo 2,5 miliona dinara za izradu projekta proširenja depoa NBS.

Blašković: Istorija NBS tragični roman

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, koji je prethodno položio sveće na Kosančićevom vencu gde se do 6. aprila 1941. nalazila biblioteka, rekao je da je istorija Narodne biblioteke Srbije veliki tragični roman.

"Od osnivanja, Biblioteka je obogaćivala svoj fond trudom i poklonima najznačajnijih srpskih intelektualaca, pametnim kupovinama njenih čelnika, da bi u svakoj krizi to duhovno imanje dolazilo na sam rub Tartara, a u Drugom svetskom ratu bilo sasvim uništeno", kazao je Blašković.

Blašković je podsetio da su posle austrougarskog ultimatuma Srbiji 1914, kada je bilo očigledno da je rat neizbežan, krenula dva vagona najvažnijih knjiga i dokumenata iz Narodne biblioteke, u konvoju sa arhivom i trezorom, zajedno s državnim vrhom, u unutrašnjost Srbije.

"U početnoj konfuziji koju je izazvao Veliki rat, u tom jedva razaznavljivom košmaru, upravo ta dva pomenuta vagona misteriozno su nestala iz železničke kompozicije, negde kod Niša, Kragujevca ili Kruševca, a sanduci s knjigama starostavnim ostali zakopani negde u rodnoj zemlji ili zapaljeni, pa spaseni odlukom austrijskog oficira koji je, navodno, poklonio originalni primerak Dušanovog zakonika vojniku što je oprljeni artefakt spasao iz vatre, prebacujući ga iz šake u šaku i duvajući u nagorele listove, kao da knjigu oživljava veštačkim disanjem", kazao je Blašković. 

Blašković je rekao da je 2018. fond Narodne biblioteke uvećan za oko 135.000 jedinica građe, uz 25.000 primeraka elektronskih publikacija.

Svečanost je održana u Glavnom holu Narodne bibliotke Srbije gde je postavljena izložba "Grafike Alberta Đakometija" autora Velibora Prelića.

Grafike, koje javnost prvi put ima priliku da vidi, pronađene su u Legatu slikarke Ljubice Cuce Sokić, koja je do Đakometijevih dela došla u Parizu.