Posle osamdesete dementno 30 do 40 odsto ljudi

Na skupu će biti razmatrani genetski i imunološki aspekti demencije, moguća prevencija sa aspekta ishrane, kao i najsavremenije metode lečenja koje mogu da se očekuju u bliskoj budućnosti.

Kada je demencija u pitanju, statistika u Srbiji je identična kao statistika u svetu, a statistika je u svetu katastrofalna, rekao je predsednik SANU Vladimir Kostić.

"Najkraće govoreći, preko 65 godine između šest i osam odsto će bolovati od Alchajmerove bolesti, što retko ko veruje. Sa druge strane, svaki deseti će imati neku vrstu demencije. Nažalost, posle osamdesete godine taj procenat se kreće od 30 do 40 odsto, što govori da je za nas to neka vrsta usuda. Posebno za društva koja stare, a mi smo, nažalost, u toj grupi društava", rekao je Kostić.

I porodica pati

To je dominantan problem jer pored pojedinaca za koje u nesuvislim šalama verujemo da nisu ni svesni šta im se događa, problem pogađa i porodicu, naveo je Kostić.

"Zajedno sa njima pate oni koji o njima vode brigu i posebno porodice, koje su takođe pogođene. Tako da imate učestalost, recimo, različitih kardiovaskularnih bolesti, pa čak i suicida, znatno više u toj populaciji, nego kod populacije koja nema taj problem", istakao je Kostić.

Predsednik SANU smatra da je taj problem svuda oko nas. U ovom trenutku smo, kaže Kostić, u očekivanju velikog praska.

"Za najveći broj demencija, mi danas imamo posla ne sa jednom, nego sa mnogo bolesti. Najčešće bolesti su bolesti proteina. Cela paradigma lečenja je bitno izmenjena. Ono što sada imamo u rukama je nešto što bih nazvao farmaceutskom stereotipijom, ali ne i beznađem. Vredi lečiti ovu bolest", navodi Kostić.

Prema njegovim rečima, utvrđeno je da su u sredovečnosti faktori rizika za ovu bolest identični kao za kardiovaskularne bolesti.

"Kontrolom, recimo, šest do sedam faktora, godišnje bi na nivou Evrope moglo da se prevenira milion i po slučajeva, ali ne neposredno pred bolest, nego onda kada se ovoj bolesti ne nadamo, u četrdesetim i pedesetim godinama života", rekao je Kostić.

Kroz simpozijume se omogućava mlađim kolegama da čuju najbolje stručnjake u toj oblasti.

"Ja se nadam da će odavde izaći neke nove ideje i neki klinci koji će uraditi više nego što smo mi uspeli, jer prostora zaista ima", zaključio je Kostić.