Muke žitelja ulice bez dozvole

Uska ulica – jedva da se mimoiđu dva automobila. Baš kao i trotoari. Kada se sretnu dva pešaka, jedan mora na kolovoz. Ograničenje brzine za pojedine vozače ovde kao da ne postoji. To što nema znaka, nije opravdanje. Iz sporednih ulica uključuju se bez zaustavljanja. U blizini je vrtić.

"Dečko je udario u ogradu vrtića, da je neko bio na trotoaru, bilo roditelj sa detetom iz vrtića, bilo drugi pešak, posledice bi bile katastrofalne", kaže Snežana Radonjić, vlasnica vrtića.

Ograda je svedok. I danas manji sudar. Da šalju molbe za postavljanje ležećeg policajca ili bar pešačkog prelaza, zaposleni u vrtiću počeli su još u novembru. Pridružili su im se i zabrinuti roditelji. Od jedne do druge adrese, na desetine okrenutih telefonskih brojeva, a tek jedna informacija iz Sekretarijata za saobraćaj.

"Da će se potruditi da se ovde postavi ležeći policajac, ali da ulica nije ucrtana u sam projekat grada i to je njima predstavlja problem", ističe Radonjićeva.

Ulica vojvode Vlahovića, gde se nalazi ovaj vrtić, nije jedina. Regulisanje saobraćaja u neplanski građenim naseljima je, prema rečima Damira Okanovića iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, sistemski problem.

"Imamo saobraćajnice koje su ulice, međutim u katastru su upisane kao građevinske parcele i opština i grad su tu potpuno nemoćni. Ne mogu da dođu da postave ni saobraćajni znak ni ležećeg policajca na nečijoj parceli", dodaje Okanović.

Problem mogu biti i nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

"Ukoliko postoji opasnost za učesnike u saobraćaju pošto se radi o javnoj površini koju koriste svi, treba naći neko sistemsko rešenje. Pa ukoliko je to privatna parcela, onda vlasnik te parcele može da postavi ležećeg policajca", naglašava Okanović.

Do rešenja, ipak, zaposleni u vrtiću i roditelji ne mogu sami. Bezbednost dece je na prvom mestu i zato ne treba čekati da se nešto desi pa da se tek onda reaguje.