Civilna zaštita, zašto nas iskustvo ničemu nije naučilo

Vladimir Jakovljević je, gostujući u "Beogradskoj hronici", rekao da je sistem zastareo, da su sirene tehnološki zastarele.

Kako je rekao, pažnja o pitanjima civilne zaštite traje do kraja opasnosti, dok je eho opasnosti prisutan kod građana i nadležnih organa, ali kada to prestane, onda opada interesovanje da se to pitanje rešava dugoročno.

Prema njegovim rečima, mnogo toga je urađeno u normativnom smislu od 2009. do 2018. godine, i zakonima koji su doneti u tom periodu ističe se obaveza organa i institucija da uspostavljaju sistem za uzbunjivanje građana.

Međutim, dodaje da sistem nije uspostavljen u praksi onako kako je to slučaj u drugim zemljama među kojima su i države regiona.

Jakovljević dodaje da je Srbija 2015. godine pristupila mehanizmu civilne zaštite EU i da se on nadao da će država u tom mehanizmu povući neka sredstva. Dodaje da je potrebno uspostaviti službu "112" koju bi činio nacionalni centar, operativni centar i jedinice za uzbunjivanje.

Ipak, kaže da je odgovor nadležnih organa uvek da nema dovoljno sredstava, a prema nekim proračunima, uspostavljanje službe "112" košta oko 30 miliona evra.

Dodaje da je cela priča u nadležnosti Sektora za vanredne situacije MUP-a.

Stanje civilne zaštite – negde na sredini

Jakovljević ističe da je učestvovao u izradi Nacrta zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, i da je u poslednjoj verziji stajalo da se formira Direkcija za vanredne situacije, ali da je u konačnoj verziji ostao Sektor za vanredne situacije kao organizaciona jedinica MUP-a.

Na pitanje kako bi ocenio civilnu zaštitu u Srbiji na skali od jedan do deset, Jakovljević je rekao da smo negde na sredini.

Dodaje da u sistemu zaštite i mediji imaju veliku ulogu, kao i sami građani kao prenosioci informacija.

Prema njegovim rečima, civilna zaštita je stagnirala počev od devedesetih godina i smatrana je recidivom prošlosti. Tračak nade se pojavio donošenjem zakona 2009. godine i 2012. godine.

Profesor Jakovljević je posebno istakao ulogu nevladinog sektora, za koji je rekao da je dragocen. Smatra da organizacije civilnog društva ne bi trebalo da budu samo puki izvršioci nego učesnici u kreiranju politika i donošenju odluka.

Navodi da ne bi trebalo zaključiti da Srbija nema sistem i da je ugašen, već da je sistem u razvoju i da se uspostavlja u skladu sa međunarodnim okvirima.