Seča drveća na Fruškoj gori, planinari se bune

Dušan Tomić planinari trideset godina i kaže da se u nacionalnom parku nikada nije više seklo, da radovi nisu obezbeđeni, kao i da često nema tabli ko i koje drveće seče, a da na retkima koji postoje često pišu pogrešni podaci.

"Ako su već tamo napisali da seku hrast, zašto seku bukve, zašto seku drugo drvo? Ono je katastrofa, ono kao da je tajfun prošao", navodi Dušan Tomić iz planinarskog društva "Naftaš" iz Novog Sada.

Ruža Helać iz Vojvođanske zelene inicijative navodi da su snimali seču.

"Mi smo snimali na terenu Fruške Gore seču stabala i tom prilikom smo imali i dokaze da je to drveće prve klase, koje ima markice o oznakama kvaliteta, a sada truli", objašnjava Helaćeva.

Iz nacionalnog parka kažu da neplanskih seča nema i da se radi po planu koje je odobrilo nadležno ministarstvo.

Konstantin Plužarević, pomoćnik direktora Nacionalnog parka "Fruška Gora" navodi da ne može da kaže tačan broj posečenih i posađenih stabala tokom 2018. godine.

Ako se kubici pretvore u stabla, samo u 2018. godini, prema njihovoj proceni, posečeno je njih 100.000, a kako tvrde zasadili su oko 50.000 novih sadnica.

Na brdu se desila jedna od najvećih seča u istoriji Fruške gore, kada je 2016. posečeno deset hektara šume. Tada je nacionalni park zvanično saopštio da će ovde biti zasađena autohtona vrsta hrasta. Međutim, tri godine kasnije, nema nijednog stabla hrasta, a umesto njega je šikara od preostalog bagrema. Iz nacionalnog parka tvrde da je ovde ipak posađen hrast.

Planinari i ekološke organizacije tvrde da ovo nije jedino mesto koje nije pošumljeno i sumnjaju da će i biti, jer Nacionalni park u ovogodišnjem planu za seču izdvaja skoro 114,5 miliona dinara, dok je za nabavku sadnica izdvojeno sto puta manje – oko 1,3 miliona.