Dokle se stiglo sa obnovom srpske baštine na KiM

Od dolaska misije UN, na Kosovu i Metohiji je uništeno 156 srpskih hramova, samo u martovskom pogromu 34 svetinje. Međunarodna zajednica je, pod plaštom Saveta Evrope, od 2005. nastojala da ublaži sliku uništene baštine, pa je za obnovu deset spomenika kulture namenila više od šest miliona evra. Petnaest godina od martovskog pogroma u mestima gde su hramovi i duhovno obnovljeni – gotovo da nema Srba!

Na samom početku trećeg milenijuma uništavane su viševekovne srpske svetinje i molitvena staništa, tapije i autentična svedočanstva o istorijskom postojanju i trajanju Srba na metohijsko-kosovskim prostorima. Ta hrišćanska, kulturna i umetnička znamenja predstavljaju najviši umetnički domet tog vremena u Evropi. Brojni spomenici u Prizrenu, koje su poštedeli vekovi, bili su meta albanskih silnika.

"Mi smo od 2004. i narod ovde na Kosovu u tom jednom naporu da se sve to što je porušeno i pokušaja da se zatre, obnovi i vaskrsne. Dobar primer je Prizrenska bogoslovija, koja je bila spaljena 2004, a gde se sada, kao što vidite, radi, živi punim plućima. U svim većim gradovima gde su crkve bile uništene mi sada imamo sveštenika", kaže protosinđel Andrej, zamenik rektora Bogoslovije "Svetih Kirila i Metodija".

Za Dušanov Prizren Branislav Nušić je svojevremeno zapisao da je Carigrad srpskih careva. U ovom gradu-muzeju na obodu Metohije do dolaska misije Ujedinjenih nacija živelo je 12.000 Srba. Danas u njemu opstaje osamdeset pravoslavaca.

"Ja sam jedina Srpkinja u mojoj ulici, sve kuće koje su napravljene u mojoj ulici su prodate. Slobodu imamo, evo bila sam do pijace. Nedostaju mi deca kada bi došla. Ali nemaju gde da rade", ističe Radmila Gadžić, povratnica u Prizrenu.

Prizren je jedini grad u ovom delu Balkana koji ima deset srednjovekovnih svetinja, ali i pisana svedočanstva o milenijuskom molitvenom trajanju. Zadužbina kralja Milutina Bogorodica Ljeviška, koja je deo istorije i kulture sveta, obnovljena je donacijom Uneska.

"Od 2004. do 2010. rađeni su konzervatorski radovi, međutim, usled požara i vatre u pojedinim delovima hrama je trajno nestao živopis, pogotovu u zvoniku. Pred nama je ogroman posao da sve spomenike koji su postradali u martovskim nemirima vratimo u život", napominje arhitekta Zoran Garić, direktor Zavoda za baštinu u Leposaviću.

Nastojanja međunarodne zajednice i briga Uneska da se hrišćanski spomenici sačuvaju za buduća pokolenja, najbolja je potvrda da kulturna dobra u Metohiji i na Kosovu, posebno ona iz srednjeg veka predstavljaju integralni deo kulturne baštine Evrope.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.