Prizemljenje "boinga", problem reputacije i pad vrednosti

Kako se navodi u saopštenju, direktorat je tu odluku doneo imajući u vidu bezbednosnu direktivu Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Nepominje i da u registru vazduhoplova Srbije nisu upisani pomenuti modeli aviona. Posle tragedije u Etiopiji i pogibije 157 ljudi, više država, uključujući i članice EU, obustavilo je letove tog "Boingovog" modela.

"'Boing' ima reputacioni problem, skoro 20 milijardi dolara zbrisano mu je sa tržišne vrednosti, on se brani tako što kaže da još nije poznato šta nije u redu i da će to jedino istraga moći da kaže", rekao je Petar Vojnović iz Tango siksa.

I američki predsednik Donald Tramp se oglasio posle susreta sa čelnicima "Boinga". On je rekao da avioni treba da budu veoma prosti za upravljanje i da nije potrebno imati za pilota Alberta Anštajna.

"Podsistem koji je "Boing" dizajnirao za 'maks' radi jedino kada se avionom ručno upravlja. Ručno upravljanje avionima je u komercijalnoj putničkoj avijaciji jako retko, to se dešava na dva-tri minuta po poletanju i dva-tri minuta pred sletanje, ali on je da bi bio u boljoj tržišnoj poziciji dizajnirao taj podsistem ne bi li izbegao dodatnu obuku pilota", naveo je Vojnović.

Pre pet meseci, takođe nekoliko minuta posle poletanja, u padu istog modela aviona indonežanske kompanije "Lajon er" poginulo je 189 ljudi. EASA je u hitnoj direktivi navela da se u početnoj fazi najnovije istrage ne može isključiti mogućnost da su "slični uzroci možda doprineli" padu oba aviona.

Agencija je dodala da kompanije mogu da izvedu nekomercijalni let tih modela kako bi vratile letelice na lokaciju gde one mogu da budu proverene.

Pre objavljivanja direktive EASE, brojne kompanije prizemljile su svoje flote "boinga 737 maks 8" i "boinga 737 maks 9", a neke zemlje, među kojima su Velika Britanija, Nemačka i Francuska, zatvorile su svoj vazdušni prostor za taj model.