Od jedinice do petice – kako se dele ocene

Gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, Marija Krneta kaže da za kriterjume propisuje Stručno veće svake škole i da oni postoje u pravilnicima. "Kriterijumi ne treba da se razlikuju od škole odo škole, a resorno ministarstvo je propisalo koji nivo znanja treba da postignu učenici u određenom periodu svog obrazovanja", navodi Krneta.

Sa druge strane, u praksi stvari stoje drugačije. Ističe da je sam nastavnik autonoman u ocenjivanju. "Zbog toga su među nastavnicima najtraženiji seminari o ocenjivanju, jer često na istom nivou školovanja mogu se uočiti različiti kriterijumi", napominje Krneta.

"Da li je za dvojku potrebno 50 ili 60 odsto tačno urađenog testa, zavisi od težine zadataka koje je nastavnik na kontrolonom testu zadao", kaže Krneta.

Navela je da postoje tri nivaoa težine koje učenici moraju da postignu – osnovni, srednji i napredni.

"Ako je reč o proveri znanja samo osnovnog nivoa, prag može biti i 80 odsto tačno rešenih zadataka", dodaje Krneta.

Kada je reč o iznenadnim petnaestominutnim testovima, Krneta kaže da tada nastavnik proverava da li su učenici usvojili gradivo predavano tokom časa. "Ocena sa takvog testa ne treba da bude deo konačne ocene", poručuje Krneta.

"Najava kontrolnog bar pet dana ranije"

Kako je istakala, prave provere znanja najavljuju se pet dana ranije, i učenik mora da zna šta će se od njega tražiti.

Krneta ukazuje da ukoliko se desi da na kontrolnom testu više od polovine budu slabe ocene, nastavnik je dužan da ga poništi. I đaci nezadovoljni ocenama mogu da traže ponavljanje testa. 

Prema njenim rečima, odeljenske starešine treba da reaguju ako ima mnogo učenika sa slabim ocenama iz određenog predmeta.

Poručuje da je svrha ocenjivanja da se učenik motivše na učenje, a ne da se đak blokira i isfrustrira.