Ako žene stanu – staće sve

Američke i engleske sifražetkinje prve su u 19. veku započele borbu za ekonomsku jednakost i pravo glasa žena.

Njih 15.000 bilo je u maršu na ulicama Njujorka 1908. Naredne godine u Sjedinjenim Državama obeležen je prvi nacionalni Dan žena, posle deklaracije koju je izdala Socijalistička partija Amerike.

"U Srbiji je Socijaldemokratska partija 1910. osnovala žensku sekciju i one su, uglavnom žene radnice, 1914. prvi put obeležile Dan žena. To su nazvale revolucionarnim danom, a na skupu su govorile o ekonomskoj nejednakosti žena i neophodnosti dobijanja prvih prava", ističe Ivana Pantelić sa Instituta za savremenu istoriju. Dan žena je u Crnoj Gori prvi put obeležen 1919. godine, a u Sarajevu 1914.

Među najznačajnijima za izvojevana prava su Klara Cetkin i Roza Luksemburg, a kod nas partizanke i u Prvom svetskom ratu Milunka Savić.

"Ona je u duboko patrijarhalnoj sredini, u tom trenutku bila izuzetak koji ne potvrđuje pravilo, i pokazala je da se može biti ravnopravan i u tim nemogućim situacijama", navela je Ivana Pantelić.

I muškarci su učestvovali u borbi za ženska prava – u Engleskoj je to bio lord Liton, član Gornjeg doma Britanskog parlamenta. Kod nas je to bio Jaša Prodanović, političar i publicista koji je u Skupštini 1921. održao govor o potrebi da i žene dobiju prava.

"U posleratnoj Jugoslaviji žene su postale izjednačene s muškarcima, stekle su prava u Ustavu iz 1946. Sedamdesetih se izgubila ta revolucionarna komponenta, koja je bitna, a od 2000. ženske organizacije ponovo marširaju na ulicama svakog 8. marta i postavljaju ista pitanja. Ove godine se marš zove 'Ako žene stanu – staće sve'", rekla je Ivana Pantelić.

Ujedinjene nacije su dale najveći doprinos unapređenju prava žena i njihovog intenzivnijeg uključivanja u politički život.

Ipak, ostaje potreba da se podstiče njihovo obrazovanje, zdravstvena zaštita i životni standard. Jer mnoge žene u svetu još su isključene iz ovih oblasti.