Rodna ravnopravnost preduslov razvoja društva

Istraživanje, koje konstatuje da ženama širom sveta pripada samo tri četvrtine prava koje dobijaju muškarci, pozicionira Srbiju na dobro mesto, rekla je Gojkovićeva na skupu "Ka ujedinjenoj Evropi: Rodna ravnopravnost i ženska prava", ali je istakla da to nije razlog da se ne čini još više na tom polju.

Gojkovićeva je navela da u Srbiji, kao i u mnogim delovima Evrope i sveta, i dalje postoji rodna diskriminacija i otpori da se žene u punoj meri uključe u sve društvene, ekonomske i političke tokove.

Istakla je da Srbija i parlament veliki značaj pridaju postizanju pune ravnopravnosti i osnaživanju žena i devojčica i da je država preuzela obavezu da u potpunosti usvoji pravne tekovine EU.

Navela je da su izazovi u Srbiji slični poteškoćama na koje žene svakodnevno nailaze i u državama EU i šire, te da je neophodno aktivno raditi na suzbijanju diskriminacije na tržištu rada i stvaranju uslova za ekonomsku nezavisnost žena, smanjenju platnog jaza, borbi protiv nasilja nad ženama, kao i promovisanju jednakosti žena i muškaraca u oblasti donošenja odluka.

"Kada pogledamo zakonski okvir i sve ono što smo uradili u proteklom periodu, u poređenju sa zemljama EU, verujem da možemo da budemo zadovoljni ostvarenim napretkom u brojnim segmentima", dodala je Maja Gojković.

Srbija je, kako navodi, najviše postigla po pitanju zastupljenosti žena na mestima gde se donose odluke, pa je tako u parlamentu 37 odsto žena, žene su na najvažnijim mestima u vladi, na čelu Narodne banke Srbije, Ustavnog suda Srbije, Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za ratne zločine, ali ih, međutim, nema dovoljno na čelu lokalnih samouprava i velikih javnih sistema.

Brojne prepreke za žene na tržištu rada

Gojkovićeva je navela da se žene susreću s brojnim teškoćama na tržištu rada i u oblasti preduzetništva, a da su u posebno teškom položaju, pored žena s malom decom, one starije od 45 godina koje su izgubile posao, kao i da je na rukovodećim pozicijama dvostruko više muškaraca nego žena.

"I ono što je još uvek veliki problem, prosečna zarada muškaraca je veća od prosečne zarade žena", istakla je predsednica Skupštine Srbije.

Istakla je da je jedan od ključnih izazova i suzbijanje nasilja nad ženama i borba protiv seksizma i mizoginije, koje nisu retke pojave u našoj javnosti.

"Borba protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ostaje jedan od prioritetnih ciljeva", istakla je Maja Gojković i podsetila da je parlament usvojio Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Dodala je da veruje da Srbija može da napravi još jedan korak napred i nakon deset godina usvoji novi zakon o rodnoj ravnopravnosti.

"Novi zakon o rodnoj ravnopravnosti vidim i kao priliku da se napravi još jedan korak napred u sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja, ostvarivanja prava na zaradu, socijalne i zdravstvene zaštite", istakla je Maja Gojković.

Fabricijeve pohvale na račun Srbije

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici kaže da je Srbija prva zemlja van Evropske unije koja je uvela indeks rodne ravnopravnost, a da su rezultati, koji su prezentovani prošlog decembra, pokazali da je uključenost žena u politički život svrstava u jednu od najuspešnijih zemalja na tom polju.

Fabrici je istakao da je Evropska unija pionir u ravnopravnosti polova, ali da treba još mnogo toga da se uradi.

"Evropska komisija ima pet prioritetnih oblasti, a to su kako povećati ulogu žena na tržištu rada i povečati njihovu ekonomsku nezavisnost, smanjiti razlike u zaradama između muškaraca i žena, povećati jednakost rodova u procesu odlučivanja, kao i zaštitu od rodnog nasilja i promocija prava žena na međunarodnom nivou", istakao je Fabrici.

Podseća da je EU zajedno sa Srbijom prošle godine pokrenula trogodišnji projekat posvećen jačanju upravnog kapaciteta za rodnu ravnopravnost u javnoj upravu, dok je, kako ističe, druga komponenta projekta borba protiv rodno uslovljene diskriminacije i nasilje nad ženama.

"Na evropskom nivou zaposlenost žena je 60,6 odsto, dok je taj prosek kod muškaraca 71,1 odsto. Žene u proseku zarađuju manje po satu u odnosu na muškarce na istom radnom mestu. One čine samo četvrtinu članstva u upravnim odborima velikih korporacija. Što se tiče politike, to zavisi od zemlje do zemlje. Negde je uključenost žena viša od 40 odsto, dok je u nekim državam ta brojka ispod 20 odsto", naveo je šef Evropske delegacije u Srbiji.

Nerešeni problemi - ekonomska nezavisnost i rodno nasilje 

Fabrici je podsetio je i da se sutra obeležava 110 godina od dana kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, 8. mart, da je mnogo toga postignuto, ali da istovremeno treba da se razmišlja o pitanjima koja još nisu rešena, poput ekonomske nezavisnosti žena, razlike u zaradama, kao i rodnog nasilja.

"Ovaj događaj je priča o koheziji o pravima žena i ravnopravnosti koji su važan elemenat u izgradnji kohezivnog društva i kohezivni Evrope", zaključio je Fabrici.

Domaćin ove međunarodne konferencije, ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana-Kristina Popa, istakla je da Rumunija kao zemlja koja predsedava Savetu Evropske unije ne brine samo o politici i spoljnoj politici, već i o vrednostima, a rodna ravnopravnost i prava žena deo su tih vrednosti.

"Hoćemo da podignemo svest o rodnoj ravnopravnosti i upravo zbog toga smo došli na ideju da organizujemo ovaj događaj koji je prvobitno bio zamišljen kao mali događaj", istakla je Popa.

Ambasadorka Rumunije je zaključila da je cilj konferencije da se povežu Evropska unija i UN u sprovođenju kampanje posvećenoj rodnoj ravnopravnosti.