Raste broj stradalih na gradilištima

U godini koja je proglašena godinom bezbednosti na radu za dva meseca poginulo je pet radnika.

"Dobar broj poslodavaca ne poštuje minimum mera za bezbedan i zdrav rad svojih ljudi. To je nedopustivo i mi ćemo zahtevati da inspekcija zatvara takva gradilišta i zatvara takve kompanije gde se to često dešava", ističe potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.

Da bi bilo manje nesreća, Ministarstvo rada tvrdi da je prošle godine povećan broj inspekcija za 30 odsto. Međutim, broj stradalih radnika narastao je sa 39 u 2017. na 53 u prošloj godini.

"Pored mnogo propisa, novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, imamo i jednu novinu koju smo predvideli – a to je zakon o osiguranju u slučaju povrede na radu kojim dodatno želimo da obezbedimo naše radnike, da znaju da oni imaju pravo i tim zakonom tražićemo da svaki radnik, bez obzira na to koji posao obavlja i gde obavlja posao i za kog poslodavca, da mora da bude osiguran", navodi ministar za rad Zoran Đorđević.

Za Ministarstvo građevine deo odgovora je u porastu broja gradilišta na sadašnjih više od 40.000 dok ih je, kaže ministarka, pre samo pet godina bilo 30 puta manje.

"Ministarstvo građevinarstva i građevinski inspektori koji gledaju gradilište, inspektori rada Ministarstva rada su ti koji praktično vode računa o bezbednosti na radu, to znači da su oni ti koji treba da opominju kompanije. Apel svim inspekcijama da su stalno prisutne na terenu i apel kompanijama da čuvaju svoje radnike, pa nema dragocenijeg ljudskog resursa od toga", kaže Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Podneto 119 krivičnih prijava 

Inspektorat za rad je od 2013. do prošle godine podneo samo 119 krivičnih prijava.

"Zakon predviđa da kod onih kod kojih se dokaže da su neposredni krivci, da neko smrtno strada, da je predviđena kazna zatvora od dve do 12 godina. Nije se do sada desilo da je neko kažnjen zatvorskom kaznom za ozbiljne propuste zbog kojih je neko smrtno stradao", kaže v. d. direktora Inspektorata za rad Stevan Đurović.

Predstavnici radnika smatraju da je rešenje i u većim novčanim kaznama. Trenutno, one su za nesavesne poslodavce od 800.000 do milion i po dinara.

"Prema podacima uređenih zemalja, one idu i na stotine hiljada evra jer u krajnjem slučaju, život i nema cenu i to je možda samo jedan mali finansijski odgovor na gubitak člana porodice", istakao je potpredsednik SSSS-a Duško Vuković.

U Slovačkoj, na primer, poslodavac koji ne prijavi radnika, a on nastrada na gradilištu, plaća kaznu 30 puta veću od maksimalne propisane u Srbiji, odnosno 30.000 evra.