Priča o Letnjikovcu za slabunjavu decu sa početka prošlog veka

Letnjikovac za slabunjavu i decu iz siromašnijih porodica nalazio se u šumovitim padinama Košutnjaka. Ideja je potekla od Društva za zaštitu narodnog zdravlja, novembra 1903. godine.

Kralj Petar je odmah ustupio deo svog imanja i dao nešto novca, a beogradska opština obezbedila je ostatak. I već u leto sledeće godine tu su bili prvi gosti – 25 mališana. Dolazili su svakog jutra u sedam, odlazili u 19 sati, putovali su tramvajem.

Savetnica u Biblioteci grada Beograda Ljubica Ćorović kaže da su tu boravila siromašnija i deca za koju se smatralo da su pothranjena i sklonija bolestima.

"Tuberkuloza je tada uzimala veliki danak, a tramvajem su odlazila u Košutnjak i boravila na vazduhu ceo dan. Imali su pet veoma bogatih obroka, i bile su tu i vaspitačice", navodi Ćorovićeva.

Deca su redovno radila gimnastiku, šetala šumom. Već narednih godina ozidan je bunar sa šmrkom, a napravljena je i veštačka plaža. Mnogo se polagalo na igru, ali i na vaspitanje.

Specifičnosti srpskog letnjikovca 

Iako je letnjikovac napravljen po uzoru na nemačke, imao je svoje specifičnosti.

Pošto su lekari pisali izveštaje, u jednom iz 1906. se napominje da dok u Nemačkoj dve vaspitačice čuvaju 30 dece, kod nas moraju četiri vaspitačice.

"Na meniju su bili voće, povrće, meso, mleko. Boravak jednog deteta koštao je 50 para dnevno, a za prevoz tramvajem za ceo mesec izdvajala su se tri dinara. Na kontroloma na kraju leta deca su imala mnogo bolju krvnu sliku i u proseku dva tri kilograma više", kaže Ćorovićeva.

Ćorovićeva na primeru jedne devojčice objašnjava kako se vodila evidencija o napretku dece.

"Pri dolasku na terapiju devojčicu mere kao i na odlasku, kroz tabelare, egzaktne prikaze. U tabelama se tačno vidi od čega deca boluju, šta im se preporučuje, čak se navode i imena onih koji grickaju nokte. Jednostavno se poklanjala velika pažnja narodnom zdravlju", ukazuje savetnica u Biblioteci grada Beograda.

Povećavali su se i kapaciteti pa je u Letnjikovcu boravilo oko 350 dece. Letnju idilu, koja je počinjala krajem maja i trajala do početka školske godine, prekinuli su balkanski i svetski rat. Potom je tu bilo sirotište, pa bolnica, a 1932. Letnjikovac za beogradsku decu preuzeo je Crveni krst.