Vinarstvo u Srbiji – povratak autohtonim sortama

Male i srednje vinarije prepoznale su zasićenje komercijalnim ukusima i mirisima pa sve više podižu zasade pod starim sortama. Sve više je i organske proizvodnje. Cena je i 20 odsto veća, a proizvodnja jeftinija, kažu proizvođači. Sa hektara se dobije 3.000 litara vina.

"Recimo da imate 3.000 čokota na oko jedan hektar, iz toga možete da imate 3.000 litara vina. Po deset evra to vam je 30.000 evra godišnje, a trošak je zaista vrlo mali oko pet-šest hiljada evra jer nema hemije, vrlo malo ljudskog rada", objašnjava Branislav Anđelić, vinar iz Grocke.

Najbolje zarađuju oni koji se bave i turizmom. Na kućnom pragu izbegavaju nakupce i dug perid naplate. Upošljavaju i komšije.

"Tu su proizvođači sira, proizvođači meda, suhomesnatih proizvoda. Ako odete negde, popijete, pogledate neki kulturno-istorijski spomenik, morate negde da prenoćite", napominje Zoran Rapajić iz Vinskih puteva Srbije.

Regionalni nastup ključ uspeha 

Zahvaljujući vinu i biznisu, na istom mestu Srbi, Hrvati i Slovenci. Sa vinarima još sedam zemalja osnovali su Panonske vinske koridore. Cilj je nastup na trećem tržištu poput Kineskog.

"Mislim da ćemo moći ne samo proizvesti vina, ne samo da sudelujemo na nekom sajmu nego da ćemo mi imati svoj vlastiti sajam i da će to biti jedna strašna saradnja", navodi Robert Bregant iz Vinskih koridora Hrvatske.

Udruženje bi moglo da znači i bolji plasman na tržište bivših republika. U Sloveniji nas pamte po vinu iz vremena industrijskih giganata.

"Razgovaramo da ćemo napraviti vinoteku u Ljubljani na oko 2.000 kvadratnih metara. I srpska vina će dobiti svoje mesto u Evropi posle dugo vremena", ističe Leon Pogelšek iz Panonskih vinskih koridora.

Subvencije države 

Srbija ima 360 registrovanih vinarija, 2011. bilo ih je 140. Najveći zamajac bio je pre deset godina.

"S obzirom na to da je došlo, ipak, do jedne blage stagnacije u podizanju zasada pod vinovom lozom, ali i u formiranju novih vinarija, neophodno je da se taj stepen subvencija poveća", kaže Nebojša Marković sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Država vinarima vraća polovinu uloženog u sadnice, opremu, mehanizaciju i to do pet miliona dinara.

"Za podizanje vinograda sa autohtonim sortama vinove loze Ministartvo daje posebne bonuse i to u iznosu od 100.000 dinara po hektaru", napominje Jelena Kuzmanović iz Ministartva poljoprivrede.

Latinska poslovica kaže da je u vinu istina. Istina o vinu kaže da je ono dobro ali samo kada se pije umereno. Tada je zdravo za stomak, glavu i srce.