Kako do kvalitetnijih dnevnih boravaka za decu ometenu u razvoju

Od kada je završio specijalnu školu, pre dve godine dvadesetogodišnji Stefan Vukosavljević gotovo da ne izlazi iz kuće. Vezan je za kolica, ima ozbiljno neurološko oboljenje, slabije vidi i čuje, a ima i povremene epileptične napade.

"Ja njega volim najviše na svetu, dišem kroz njega i za njega, i nije mi težak, ali mama nekad postane dosadna. Njemu ipak trebaju njegovi vršnjaci. Nedostaje nam takva neka aktivnost, meni nedostaje posao, ali to ne treba da znači da Stefan treba da bude u bilo kakvoj instituciji", kaže Stefanova mama Dušica Vukosavljević.

U dnevni boravak ne ide, kaže Dušica, jer nije prilagođen njegovim potrebama.

U Centru za smeštaj i dnevne boravke kažu da im dolaze i takvi korisnici. Rad sa njima, kao i sa svim ostalim korisnicima, planira se već pri prijemu, pošto se proceni kakve su im sposobnosti i interesovanja. Ako je potrebno, određuju im i stalnog pratioca.

"Kod odraslih osoba sa višestrukom ometenošću, posebno kod dece, radi se o kvalitativno novom stanju koje zaista zahteva prilagođavanje specificnih aktivnosti i tretmana. Ali upravo multidisciplinarnom procenom mi svakog korisnika uključujemo u aktivnosti koje odgovaraju njegovim sposobnostima", kaže koordinator stručnog tima Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoj Milica Jacevski.

Višestruko ometenim osobama, potrebna je i zdravstvena nega, ne samo radna terapija, kažu u Savezu za cerebralnu paralizu, zato već 15 godina pokušavaju da se izbore za odgovarajući boravak.

Ideja je bila da se u sklopu postojećih boravaka formiraju posebne jedinice za tu decu.

"Pošto je to išlo malo sporije, nama je iz grada rečeno još 2008. godine da pokrenemo projekat gde bismo dokazali opravdanost jednog posebnog programa za dnevno zbrinjavanje dece višestruko ometenu u razvoju. Mi smo taj projekat pokrenuli 2008. i još ga realizujemo. U međuvremenu smo licencirali uslugu, ali nismo se pomerili sa mrtve tačke", objašnjava Dilbera Sarajlić iz Saveza za cerebralnu paralizu.

Za rešenje problema potrebno je najpre utvrditi koliko je takve dece. A koči to što roditelji gube nadu i ne žele da podnesu zahtev Centru za socijalni rad. Prema podacima Saveza, od 50 višestruko ometenih osoba, samo njih 15 je podnelo zahtev za dnevni boravak.