Projekat za očuvanje od zaborava cincarske kulture

Srpsko-cincarsko društvo "Lunjina" je osnovano pre gotovo tri decenije kako bi sačuvalo od zaborava cincarsko ime i uticaj ovog naroda na kulturni i ekonomski razvoj balkanskog regiona. Sa slave Svetog Atanasija Velikog retko ko izostane, pa se uz tradicionalnu pesmu ožive i sećanja na stare beogradske porodice.

Cincari su se sa planinskih vrhova, kako sami kažu, rasuli širom Balkanskog poluostrva i celog sveta. Tako su postali narod bez otadžbine, ali sa velikom ulogom u stvaranju modernih država.

Kako bi svoje postojanje sačuvali od zaborava sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, odnosno odborom za ljudska i manjinska prvava, Etnografskim institutom i Makedonskom akademijom nauka i umetnosti pokrenuli su višegodišnji projekat.

"Cincari kroz sećanje. Da se napravi neka inventura. Ne u smislu popisivanja ljudi, nego u smislu čuvanja tog sećanja na naše poreklo, jezik, kulturu i ono što nas čini entitetom nacionalnim", kaže Lila Kona, predsednica Srpsko-cincarskog društva "Lunjina".

Članovi društva brižno čuvaju jezik i kulturu.

"Ovde držimo časove za sve zainteresovane koji žele jezik da uče, imamo i mladu organizaciju. Piše se poezija, održavamo dane cincarske kulture u maju u kući Đure Jakšića", ističe Nadica Filipović, član UO Srpsko-cincarskog društva "Luljina".

Među poznatim Cincarima bili su Sterija, Nikola Pašić, Branislav Nušić, pa "Lunjina" sarađuje i sa "Nušić fondacijom".

"Znači poreklo cincarsko Nušić porodice. Sam Nušić je rođen kao Akibijades Nuša u cincarskoj porodici, i eto to je veza, tako da je Lunjina u prostorijama Nušić fondacije i stanu porodice Nušić", navodi Nebojša Nušić, upravitelj "Nušić fondacije".

A tu se članovi društva okupljaju sveke nedelje. Organizuju i putovanja kako bi se upoznali sa cincarskim organizacijama drugih zemalja.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.